РАДО САВИЋ: ПРИОРИТЕТ ЗДРАВЉЕ СТАНОВНИШТВА И РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ :: Semberija INFO ::

 

РАДО САВИЋ: ПРИОРИТЕТ ЗДРАВЉЕ СТАНОВНИШТВА И РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ


Општина Лопаре смјештена је на сјевероисточном дијелу Републике Српске.

Налази се у живописном крајолику, гдје планина Мајевица прелази са својих висова ка Семберији и Посавини.
Лопаре су одувијек биле центар тог дијела Подмајевице.

Разгледницу овог мјеста карактеришу шумовити брдски простори Подмајевице, те ријека Гњица са бројним малим притокама.

Радо Савић, начелник општине Лопаре каже у интервјуу за Начелник.нет да су у 2021. години успјели да се изборе са свим изазовима, те да су приоритет били здравље становништва и развој привреде.

Крај сваке године је вријеме када се подвлачи црта, када резимирамо резултате и успјехе остварене током протеклих 365 дана, али и правимо планове за наредну годину. Можете нам рећи у којој мјери су остварени планови и циљеви које сте поставили за 2021. Да ли сте задовољни постигнутим?

САВИЋ: У  години иза нас, успјели смо да се изборимо са свим изазовима који су стављени испред нас, а приоритет је био здравље становништва и развој привреде.

О години иза нас може се причати много, али напредак  и развој у свим областима се  види на сваком кораку и тај тренд ће се сигурно наставити и у времену које је пред нама. Стабилна политичка ситуација у општини и скупштинска већина, коју чине СДС и ПДП, су неопходни за нормално функционисање наше локалне заједнице.

Епидемија коронавируса је свакако промијенила финансирање, могућности и уопште функционисање цјелокупног система, на који начин се борите са „корона кризом“?

САВИЋ: Након што се се догодила епидемија корона вируса, која је показала колико изазова  и проблема треба ријешити у свим областима живота, гдје је поред здравственог највише  погођен и сектор привреде, посебно је била је кључна одлука направити правилне процјене и планове  даљег функционисања и развоја локалне заједнице. Можемо констатовати да смо успјешно одолијевали изазовима током године и међу првима ушли у процес вакцинације становништва.

Општина Лопаре спада у изразито неразвијене општине у Републици Српској, међутим економска ситуација се у протеклом периоду знатно побољшава. Како се тренутно живи у Лопарама?

САВИЋ: Доносили  смо правовремене мјере за  привредни  опоравак и квалитетнији живот грађана. Општина је кроз улагање у инфраструктуру, асфалтирање улица, прилаза, путева, изградњи нових и обнови старих објеката урбанизовала  центар општине саобраћајно повезала са свим мјесним заједницама и побољшала услове живота свих грађана. Добре и искрене намјере локалне заједнице на привлачењу инвеститора у општину Лопаре, транспарентност у раду, стварање повољног амбијента допринијеле  су повећању  привредне активности, новим запошљавањем и  већем  развоју општине.

Фабрика радијатора „Термал“ генератор је привредног развоја општине, која је проширила привредне капацитете и повећала производњу. Настављени су пројекти заустављени пандемијом корона вируса. Ту је и пројекат изградње заобилазнице, изградња хладњаче, фарме коза и други пројекти.

У већини локалних заједница посљедњих година примјетан је пад броја становника. Каква је ситуација у општини Лопаре? Како зауставити миграције становништва ка већим срединама?

САВИЋ: Општину Лопаре, нажалост, није заобишао тренд одласка људи у иностранство, нарочито младих. Разлози су прије свега недостатак добро плаћених послова, и уопште слаба перспектива у Републици Српској и БиХ у овом тренутку. Ми као локална заједница чинимо, да оно што је до нас, испунимо све, а то су добри инфраструктурни услови, побољшање пословног амбијента,  стварање једне пословне климе, и вјероватно смо успјели да у том дијелу, да тај  одлазак није што масовнији. Наставићемо да подстичемо развој приватног бизниса, стамбено збрињавати лица која су  имала проблеме са оштећењем кућа у клизиштима, помагати угроженом становништву, као и улагати у туризам, за које овај простор има потенцијал.

Природни ресурси којим располаже општина Лопаре су прије свега пољопривредно земљиште, шуме, а ту је свакако и извориште термалних вода. Колико су ти ресурси искориштени?

САВИЋ: Наш највећи ресурс су  обрадиве површине земљишта нарочито у сјеверном дијелу општине, гдје ми то земљиште дајемо нашим пољопривредним  произвођачима да га обрађују и онима који га квалитетно обрађују и воде рачуна о тим парцелама су и награђени од локалне заједнице, практично минимални закуп тих површина. Такође,  подижемо и воћарство на оном земљишту које је погодно за ту врсту пољопривредне производње, а то су виши дијелови на подручју наше општине. Ту су  још и шуме које су потенцијал и шумско газдинство у Лопарама. Солидно функционише и добро се газдује шумама на Мајевици, а  урадили смо и радимо доста на заштити аутохтоних производа, као што је мајевички сир зарац. Брендирали смо и мајевичку ракију, и доста тога се планира, реализује. Највећи шљивик, дефинитивно на Балкану, налази се на нашој општини, а ускоро се отвара и једна од највећих хладњача капацитета 2 000 тона  у регији, тако да је  пољопривреда сигурно једна област у којој има доста простра за напредак.

Колико општина подржава развој воћарства и повртларства? Не треба занемарити ни сектор сточаства. Колико се генерално улаже у рурални развој?

САВИЋ: На подручју општине Лопаре засађен је највећи воћњак шљиве у регији на површини од око 50 хектара и као такав преставља примјер развоја ове гране пољопривреде. Поред тога инвеститор који је подигао воћњак, у простору некадашње Фабрике опекарских производа гради хладњаче капацитета око 2.000 тона, пакирницу воћа, а планира и да организује откуп шљиве за извоз у иностранство за читаву регију. Подршка развоју сточарства огледа се у помоћи подршку проширењу капацитета помоћних објеката, прилазним путевима. Треба истаћи и да је у току изградња мини фабрике за прераду козијег млијека, коју гради инвеститор, који тренутно живи у Фуџери (УАЕ) и који је изградио фарму са око 100 коза.

Значајан показатељ развоја локалне заједнице представљају домаће и стране инвестиције. На који начин привући инвеститоре?

САВИЋ: У последњих неколико година на подручју општине Лопаре значајно је повећан број инвестиција, од којих би издвојио: Термал инт Лопаре,  Ђокић Метал, Фруктум чија улагања износе више од 15 милиона КМ. Сарадња наше општине и дијаспоре је интезивна. Изграђено је повјерење и реализовани бројни пројекти у области привреде, пољопривреде и других области живота значајних за наше грађане.

Мајевичани у дијаспори препознају потребе становништва у родном крају и помажу када је у питању здравство, школство и друге области живота грађана.

Поред акција помоћи родном крају, раде и на економском оснаживању општине Лопаре, чувању мајевичке традиције и културе и то показује да Мајевичани не заборављају своје коријене.

Лопарски крај има дугу традицију чувања културног и историјског насљеђа који су основа за развој туризма. Колико су туристички потенцијали општине Лопаре искориштени и колико уопште промоцији туризма доприноси организација културних, спортских и других манифестација?

САВИЋ: Природне љепоте Мајевице су предности које континурано стављамо у функцију развоја туризма. Издвојио бих изградњу регионалног туристичко-рекреативног комплекса на Бусији. Посебна пажња се посвећује излетничком туризму. Улажемо у развој рекреативног и здравственог  туризма, јер овај планински крај има повољан утицај на опоравак респираторних болести. Већ постоји бициклистичка рута којом су обухваћени сва туристичка мјеста, међу којима и некрополе  стећака на Мајевици.

Област културе је пратила укупан развој општине. Уз бројне културне догађаје и општинске манифестације Лопаре су биле и домаћин музичког такмичења „Ритам Европе“. У току љета на отвореном одржани су културни, забавни и спортски садржаји.

Каква је путна мрежа на подручју општине, колико се улаже у путну инфраструктуру у руралним дијеловима локалне заједнице?

САВИЋ: Општина Лопаре је веома разуђена. Има површину од 300 квадратних километара. Повезали смо  центар општине са свим селима и трудимо се  да до сваке куће изградимо локални пут. Локална мрежа се редовно одржава и шири, али имамо проблем са оштећеним регионалним  путевима  који пролазе кроз нашу општину.

Већи проблем представља лоша нисконапонска електро мрежа у руралним мјестима, гдје неријтко села остану без струје.

2022. година ће сасвим сигурно бити изазовна, посебно с економског аспекта. Какви су планови и приоритети, шта грађани Лопара  могу очекивати?

САВИЋ: Очекујемо још бољу наредну годину и имамо план како да одржимо раст привредног и укупног економског развоја општине. У плану је неколико инвестиција на подручју наше општине од којих посебно истаћи изградња туристичко-излетничког центра Бусија, који ће допринијети развоју туризма и просперитета овог дијела Мајевице.