Мастер менаџер Игор Брауновић, генерални директор ЈП „Србија шуме“ и предсједник Друштва за заштиту човјекове средине  „Наша Дрина“ у Малом Зворнику, добитник је статуе „Капетан Миша Анастасијевић“, високог уздарја посвећеног највећем српском задужбинару, које у Србији и Републици Српској, годинама у оквиру манифестације „Пут ка врху“ додјељују Медиа инвент из Новог Сада, Универзитет у Новом Саду, универзитети у Републици Српској и привредне коморе на обје обале Дрине и Саве.

 Ријеч је о једном од славодобитника тог престижног признања, која су на недавној манифестацији „Пут ка врху“ у Бањалуци добили министар унутрашњих послова Србије, Александар Вулин, високи функционери Републике Српске, заслужни универзитетски, научни, културни и здравствени посленици, привредници.

 -Брига о природи, о државним добрима, његовање, унапређење, чување шума, борба за чисте ријеке и њихова приобаља, подсјећање на див јунаке наших дана и славне претке, стварање дивне хармоније природних љепота од шума, ливада, ријека, језера, извора до потока, само је дио онога чему скоро читав живот посвећује Брауновић, каже Владо Маркановић, директор „Медиа инвента“ и члан жирија у ком су  наши еминенти универзитетски, привредни и културни посленици.

-Они, попут Брауновића, који баштине овакве вриједности, и за њих се својски боре, јесу и те какви задужбинари,  достојни награде славног нам  капетана Мише Анастасијевића.

У  данашњим условима, по ријечима академика Драгољуба Драга Мирковића, привредника и умјетника, једног од предлагача Брауновића за награду, „никад није било теже да се води државно предузеће, јер је тржиште  више него сурово, а очување и унапређење државних добара је врашки тешко, што само знају они који се баве привредом“.

 -И што је најтеже, док се те битке бију за државу, народ и њена добра, долазите на таквом мјесту на разна подметања, тражење „длаке у јајету“, разних  „поповања“ оних који о привреди ништа не знају који не знају и којешта другог - каже академик Мирковић.

​ -Само стамени, одважни,часни, вриједни, образовани и стручни људи, попут Игора, кадри су да на све то остану имуни, да иду напијред знајући најбоље шта је најбоље за државу и народ. Људи попут Игора рађају се као патриоте и  родољуби, они се не уче тим врлинама нити су им оне професија.

Од како је на челу Друштва за заштиту човјекове средине „Наша Дрина“ у Малом Зворнику, ова ријека и њено језеро никада нису били чистији,сређенији и уређенији.У акцијама чишћења учествују сви шумари Србије на челу са Брауновићем, чија су дјела огромна пошумљавања Србије, и то свакодневна, попут акција на Церу свако стабло за јунака из Великог рата.Под његовом диригентском палицом пошумљеност Србије је у расту, што је, кажу упућени, „јако тежак, сложен, компликован и захтијева процес који тражи и рад, и  труд и новац“.

Брауновић је најзаслужнији што је јунак са Кошара, Милош Ћирковић, добио споменик крај Дрине, „чиме су у љубав и сјећање на њега повезани сви Срби, ма гдје живјели, а то је спомен и другим, таквим див јунацима нашег рода, достојним оним са Цера, Колубаре, Дрине, Кајмакчалана...“

Признање Брауновићу биће уручено на великој манифестацији која ће бити одржана у марту у Београду, која ће окупити  највише добитнике из Србије и гдје ће бити предстваљења монографија, на српском и енглеском, посвећена свим славодобитницима  признања „Капетан Миша Анастасијевић“.