ЈЗУ БОЛНИЦА „СВЕТИ ВРАЧЕВИ“: БЕСПЛАТАН УЛТРАЗВУЧНИ ПРЕГЛЕД СРЦА НОВОРОЂЕНОЈ ДЈЕЦИ
У Болници „Свети Врачеви“, уведена је нова процедура у неонатологији, тако да ће од данас, 21. децембра, сва дјеца која су рођена и која ће се родити у овој здравственој установи, имати бесплатан ултразвучни преглед срца. Директор Болнице професор др Златко Максимовић је истакао да је увођење ове процедуре значајан дан за Болницу и за становништво пет општина које гравитирају Болници.
-Према нашим сазнањима, први смо у држави који су се опредијелили на овај корак, а вјерујем, и шире. Бијељина има два дјечија кардиолога, што је менажмент Болнице опредијелило да идемо корак испред, те смо одлучили да се свој дјеци која су претходних дана рођена у Болници и која се буду рађала у наредном периоду, прије одласка кући, уради превентивни, бесплатни ултразвук срца“, рекао је проф. др Максимовић и истакао да су кардиоваскуларна обољења убједљиво најчешће болести у свијету, самим тим и на нашим просторима.
-Ми смо увели бројне новине у нашој кардиологији, а посебно у интервентну кардиологију, гдје, ево већ годину дана, ангио сала ради 24 сата, што се показало изузетно оправданим. За нешто мање од годину дана урадили смо око 1. 000 интервенција, односно коронографија са имплантацијом стента или не и око 200 акутних инфаркта“, рекао је проф. др Максимовић. Болнички дјечији кардиолог др Ружица Боровић појаснила је да је ове седмице започет скрининг на урођене срчане мане, односно, ултразвучни преглед за сву новорођену дјецу.
-Урођене срчане мане представљају структурне дефекте срца и по свом клиничком току, оне могу бити хемодинамски стабилне, да захтијевају само периодично кардиолошко праћење дјетета, међутим, један број урођених срчаних мана, нажалост, у одређеном моменту зна да захтијева медикаментозну терапију, односно, примјену лијекова, неријетко и оперативно рјешавање урођене срчане мане. Циљ скрининга урођене срчане мане је да се болест открије у асимптоматској фази болести, прије него што беба испољи било какве симптоме, што је од великог значаја како саме прогнозе болести, тако и за квалитет живота дјеце. Морам да посдсјетим да се на породишту Болнице годишње роди 1. 000 до 1. 200, те само и раније радили пултразвучне прегледе срца, али су рађени бебама са одређеним проблемима, било да је зависност од кисеоника, проблеми са дисањем и другу симптоматологију везано за кардиоваскуларни систем. Ове превентивне мјере, које су уведене у Болници имају један циљ, а то је очување здравља наше најмлађе популације“, рекла је др Боровић. Сарадник Болнице, дјечији кардиолог др Снежана Симић Перић је изразила задовољство због увођења ових превентивних мјера за новорођене бебе.
-Постављање дијагнозе одмах по рођењу, јако је битно, јер то је најбоља превенција. Скрининг на урођене срчане мане су најчешће урођене мане са којима се човјек рађа, тако да је увођење ове процедуре прави потез. Морам да подсјетим да на 1.000 до 1.200 дјеце, инциденца је обично 10 до 12 дјеце која имају најтеже урођене срчане мане и који захтијевају одмах хирушку интервенцију, чак у првим сатима по рођењу. Ови подаци најбоље говоре колики је значај увођење ове процедуре у бијељинској Болници“, рекла је др Симић Перић.
-Према нашим сазнањима, први смо у држави који су се опредијелили на овај корак, а вјерујем, и шире. Бијељина има два дјечија кардиолога, што је менажмент Болнице опредијелило да идемо корак испред, те смо одлучили да се свој дјеци која су претходних дана рођена у Болници и која се буду рађала у наредном периоду, прије одласка кући, уради превентивни, бесплатни ултразвук срца“, рекао је проф. др Максимовић и истакао да су кардиоваскуларна обољења убједљиво најчешће болести у свијету, самим тим и на нашим просторима.
-Ми смо увели бројне новине у нашој кардиологији, а посебно у интервентну кардиологију, гдје, ево већ годину дана, ангио сала ради 24 сата, што се показало изузетно оправданим. За нешто мање од годину дана урадили смо око 1. 000 интервенција, односно коронографија са имплантацијом стента или не и око 200 акутних инфаркта“, рекао је проф. др Максимовић. Болнички дјечији кардиолог др Ружица Боровић појаснила је да је ове седмице започет скрининг на урођене срчане мане, односно, ултразвучни преглед за сву новорођену дјецу.
-Урођене срчане мане представљају структурне дефекте срца и по свом клиничком току, оне могу бити хемодинамски стабилне, да захтијевају само периодично кардиолошко праћење дјетета, међутим, један број урођених срчаних мана, нажалост, у одређеном моменту зна да захтијева медикаментозну терапију, односно, примјену лијекова, неријетко и оперативно рјешавање урођене срчане мане. Циљ скрининга урођене срчане мане је да се болест открије у асимптоматској фази болести, прије него што беба испољи било какве симптоме, што је од великог значаја како саме прогнозе болести, тако и за квалитет живота дјеце. Морам да посдсјетим да се на породишту Болнице годишње роди 1. 000 до 1. 200, те само и раније радили пултразвучне прегледе срца, али су рађени бебама са одређеним проблемима, било да је зависност од кисеоника, проблеми са дисањем и другу симптоматологију везано за кардиоваскуларни систем. Ове превентивне мјере, које су уведене у Болници имају један циљ, а то је очување здравља наше најмлађе популације“, рекла је др Боровић. Сарадник Болнице, дјечији кардиолог др Снежана Симић Перић је изразила задовољство због увођења ових превентивних мјера за новорођене бебе.
-Постављање дијагнозе одмах по рођењу, јако је битно, јер то је најбоља превенција. Скрининг на урођене срчане мане су најчешће урођене мане са којима се човјек рађа, тако да је увођење ове процедуре прави потез. Морам да подсјетим да на 1.000 до 1.200 дјеце, инциденца је обично 10 до 12 дјеце која имају најтеже урођене срчане мане и који захтијевају одмах хирушку интервенцију, чак у првим сатима по рођењу. Ови подаци најбоље говоре колики је значај увођење ове процедуре у бијељинској Болници“, рекла је др Симић Перић.
