ОДРЖАНА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ОКВИРУ 28. ВИШЊИЋЕВИХ ДАНА :: Semberija INFO ::

 

ОДРЖАНА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ОКВИРУ 28. ВИШЊИЋЕВИХ ДАНА


У великој сали Центра за културу „Семберија“ синоћ је одржана свечана академија у оквиру манифестације „Вишњићеви дани“. На академији је учешће узело СЦПД „Србадија“, бесједник др Саша Кнежевић, пјесници Стеван Тонтић, професор др Јелина Ђурковић и Слободан Јовић, народни гуслар Марко Шћепановић и Етно група СКПД „Просвјета“.

На почетку академије присутнима се обратио градоначелник Бијељине, Љубиша Петровић који се надахнуто осврнуо на значај који Филип Вишњић има у српској култури.


-Прије 245 година Филип Вишњић је почео да упознаје Семберију и Мајевицу, а онда и Мачву, Срем, Подриње, Шумадију, Црну Гору и бројне друге српске земље, али и људе који су у њима живјели и борили се за опстанак. Управо у тој атмосфери превирања, и српски народ је, преко његових пјесама, почео да упозње Вишњића и да се, надахнут његовим пјевањем уз гусле, соколи пред опасностима с којим је био суочен. На начин примјерен времену у којем је живио, он је пјевао о потреби поштовања људског достојанства свих људи, не гледајући на којој су страни били у тим временима великих сукоба. Зато је он не само наша повезница са тим временом, него и са будућношћу – он је мост ка другим крајевима у којима живи наш народ, човјек чији стихови су путоказ ка очувању слободе, јединства, духовности, поштовања међу људима и народима“, рекао је градоначелник Петровић.

Част да одржи бесједу на свечаној академији имао је др Саша Кнежевић, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Бесједник је нагласио чињеницу да је Филип Вишњић кроз своје пјесме овјековјечио вријеме и околности у којима је живио као и читав низ конкретних појединаца, остављајући немјерљив допринос развоју историјске науке. Слијепи пјесник је у оно вријеме врло брзо препознат као централна фигура српске културе и духовности око које треба да се окупља. Вишњић је кроз своје пјесме уобличавао и ширио идеје слободе, братства, отаџбине...

-Без обзира што је био неписмен и слијеп, Вишњић је имао идеје које су људи тог времена препознали и које и данас живе. Неке чудесне идеје које епска поезија прије њега није познавала. Идеја отаџбине у српској народној књижевности није постојала прије Филипа Вишњића. Идеја Другог, која егзистира у савременој књижевности и теорији књижевности у српску књижевност уноси управо Филип Вишњић. Он пјева о мајкама противничких војника које плачу за својом дјецом, ставља у први план њихову људску страну, пјева о страдању младог капетана јер је он тек „лудо дијете које треба да се ожени“,“ истакао је др Кнежевић.
 
Приказане су и највеће гусле на свијету које су израдили дуборезац Душан Стевановић и гуслар Вукан Ђука.

Semberija info