ЧЕМУ СУ НАС НАУЧИЛЕ КАТАСТРОФАЛНЕ ПОПОЛАВЕ? :: Semberija INFO ::

 

ЧЕМУ СУ НАС НАУЧИЛЕ КАТАСТРОФАЛНЕ ПОПОЛАВЕ?


 Драго Ристић већ 20 година обавља функцију шефа Одсјека за Цивилну заштиту, у Одјељењу за борачко – инвалидску заштиту Градске управе Бијељина. Ристић каже да је и почетак његовог радног вијека везан за послове у области Цивилне заштите, а било је то давне 1983. године. Ристић је, иначе, професор народне одбране, тако да је цијели свој досадашњи радни вијек провео на пословима цивилне заштите.

Господине Ристићу, Цивилна заштита је дјелокруг вашег рада, те бих вас замолио на почетку разговора за „Семберске новине“ да нам кажете, шта је у тој области најважније, подразумијевајући, прије свега, заштиту људи и њихових материјалних добара у неким ванредним ситуацијама?

„Основни задатак цивилне заштите је израда планских докумената, почев од процјене угрожености територије локалне заједнице на којој Цивилна заштита дјелује. Ту је и организација људи, односно јединица Цивилне заштите у складу са допнесеном процјеном. Свакако, не треба изгубити из вида ни опремање, односно обучавање људи. Када су у питању елементарне непогоде, у првом плану је заштита и спашавање људи, а након тога, уколико постоје могућности за то, и спашавање њихових материјалних добара. То су такозване „неструктуралне“ мјере које се проводе  од стране Цивилне заштите и осталих структура заштите и спашавања. Цивилна заштита је један дио, један сегмент система заштите и спашавања. Ту су и други сегменти система, односно дјелатности које се баве заштитом и спашавањем у оквиру својих редовних дјелатности. Ту мислим на полицију, војску, здравство, ватрогасне јединице, ронилачке клубове. Све су то субјекти и снаге система заштите и спашавања, тако да уколико све те службе добро функционишу, онда можемо говорити и о ефикасном систему цивилне заштите. Цивилна заштита је обједињујући фактор који обједињава комплетан систем заштите и спашавања. Свака локална заједница има формиране снаге за заштиту и спашавање, јединице, повјеренике. Свим тим јединицама и службама у ванредним ситруацијама руководи Градски штаб за ванредне ситуације. У нашем случају Градски штаб представљају сви релевантни субјекти који се налазе у једном таквом јединственом систему заштите и спашавања. Градоначелник је по функцији командант штаба“.​

Семберија представља једну велику и разуђену територију. Како оцјењујете систем Цивилне заштите на овом подручју?

„Цивилна заштита има континуитет на овом подручју, тако да с еможе говорити о скоро четири деценије континуираног рада. Увијек се поистовјећивала велика пажња функционисању Цивилне заштите, јер је ово „рањива“ територија, прије свега због опасности од поплава. Ту су и друге елементарне непогоде, као што је олујни вјетар праћен градом, јер је ово пољопривредно подручје. Биљеже се и штете од града. Потенцијално, и суша на овом подручју може да се прогласи за елементарну непогоду. У посљедње вријеме имамо екстремне временске ситуације због климатских промјена. Или смо суочени са обилнијим падавинама, или са сушним раздобљима. Цивилна заштита дјелује у ванредним ситуацијама, а има и своје редовне послове, као што је формирање снага, средстава, опремање и обучавање. Сваке године се врши и прикупљање неексплодираних убојних средстава, вађење утопљеника, а ватрогасна јединица се ангажује на гашењу пожара. За ванредне ситуације додатно се ангажују и мобилишу ове снаге, односно тај „резервни састав“ Цивилне заштите и све друге структуре у систему заштите и спашавања.

Након катастрофалних поплава из 2010., односно 2014. године, вјероватно су извучена и нека искуства, односно „рецепти“ за рад Цивилне заштите у наредном периоду?

„У протеклом периоду пуно је улагано у опремање Територијалне ватрогасне јединице, јер она може помоћи, не само у гашењу пожара, већ и приликом спашавања угрожених у поплавама. Прије катастрофалних поплава из 2014. године није се у довољној мјери водило рачуна о опремљености Цивилне заштите, али је након тих поплава промијењена пракса, више се води рачуна о средствима за опремање и обучавање припадника Цивилне заштите. Повећана су и буџетска средства за ту намјену. Аплицирали смо и код међународних донатора, као што је УНДП, тако да тренутно имамо пуно бољу ситуацију него прије пет година. Посветили смо пажњу набавци пловила, мотора, ронилачке опреме. Бијељина се налази у сливу двије велике ријеке, Саве и Дрине, тако да је опасност од поплава перманентна. На Сави недостаје још око 7,5 километара насипа на тзв. „небрањеном подручју“ у Вршанима – Нови. На Сави до сада имамо 26 километара изграђеног насипа. Што се тиче Дрине, на том потезу имамо око 40 километара небрањеног подручја. Само на споју Дрине и Саве, у Балатуну имамо око осам километара насипа. Осталих око 34 километра представљају небрањено подручје. Због тога нам Дрина наноси највеће штете приликом поплава и Бијељина је и даље перманентно угрожена од високих вода ријеке Дрине, дјелимично и Саве.



Катастрофалне поплаве из 2014. године представљале су велики тест и испит за Цивилну заштиту и за комплетну локалну заједницу. Учило се и из искустава других, од Британаца, Словенаца, Аустријанаца, Нијемаца, Италијана, Турака, од свих оних који су притекли у помоћ из цијеле регије. Исказана је тада и велика људска солидарност. Чему су нас те поплаве научиле?

„Након поплава из 2014. године цивилна заштита је значајно ојачала систем Цивилне заштите у људству и опреми. Међутим, за катастрофалне поплаве, као што су биле прије пет година, никада не можете обезбиједити све оно што је у том тренутку неопходно. Тада је 30.500 хектара ораница било поплављено, што је представљало више од 40 одсто територије. Око 20 села је било поплављено, па, чак, и 40 одсто територије града. Након 1876. године  први пут је и центар Бијељине био под водом. Ми смо највише инсистирали на побољшању стања у људству и опреми у протеклих пет година. Наша обавеза је спашавање и евакуација становништва у поплавама, праћење, упозоравање. Побољшали смо и систем раног обавјештавања становништва. Људи сада са пуно више озбиљности реагују на наша обавјештења и упозорења. Електричне сирене за јавно узбуњивање, комплетан систем за рано узбуњивање, добра сарадња са медијима, све је то на изузетно добром нивоу. Цијенимо и помоћ коју у ванредним околностима имамо од Владе РС, Републичке управе Цивилне заштите, а помоћ нам је у 2014. години стизала и из иностранства.

Претпостављамо да је још пуно тога остало да с еуради у овој области?

„Наравно, још увијек имамо неуређено корито рјечице Лукавац, небрањено подручје у Новом на Сави, изградња Дринског насипа још увијек није отпочела. Ради се тренутно на уређењу канала Дашница, на уређењу Мајевичког ободног канала и уређењу корита ријеке Јање.  Од кључних ствари, реконструисан је дио оштећеног савског насипа. То пружа пуно већи степен сигурности од поплава. Латентна опасност од поплава стално постоји и тога морамо бити сви свјесни“.
 
 Штете од поплава у 2014. години:
 „У 2014.години 102 куће су потпуно уништене у поплавама, око 7.000 кућа је дјелимично оштећено, 539 привредних субјеката је претрпјело штете. Директни економски  трошак је износио 123 милиона КМ, а индиректни, са изгубљеном добити 393 милиона КМ, односно око 200 милиона евра. То је, практично, од осам до десет годишњих градских буџета“

Семберија инфо