Данијел Вујановић, млади алтернативни умјетник из Бијељине, који је до сада урадио пет мурала на зидовима јавних објеката у Бијељини, управо ради мурал легендарне пјевачице народних пјесама Софке Николић, некрунисане краљице севдаха. Софка ће свој мурал добити на згради Градског биоскопа, надомак улице у којој је живјела и која сада носи њено име.
​
Данијел Вујановић каже да мурали, као и графити, разбијају различите предрасуде у друштву и указују поштовање људима који су у различита времена и на разне начине свијет учинили љепшим и хуманијим.

Софка Николић (1907 - 1982) је у времену у коме је живјела била истинска европска и свјетска музичка звијезда.
„ У вријеме када су грамофонске плоче могли снимити само изузетни музичари и пјевачи, Софка је 1923. године, кад је имала само 19 година, у Берлину снимила своју прву плочу на којој су биле двије пјесме: „Колика је Јахорина планина“ и „Кад би знала, дилбер Стано“ и за ту плочу добила је тада највеће европско признање – „Златну потковицу“, касније се то признање звало „Златна плоча“, заједно са великим и славним Карузом.

У Паризу је двије године касније снимила другу плочу. У „граду свјетлости“ пјевала је из ноћи у ноћ, пуна три мјесеца. До 1939. године снимила је укупно стотину плоча и била је прва жена која је проглашена за најтиражнијег пјевача Европе. У то вријеме само је Енрико Карузо продао више плоче од ње. Он је био оперска сензација и пјевао је музику коју је цио свијет разумио, док је Софка пјевала наше народне пјесме, до тада непознате у свијету. Њени савременици су забиљежили да је и пјесник Алекса Шантић плакао док је у кафани „Лира“ у Мостару пјевала његову „Емину“.

Семберија инфо