БИЈЕЉИНА: НАЦИОНАЛНИ СПОМЕНИК ЧЕКА НА ОБНОВУ
У Новом Селу, око три километра удаљеном од Бијељине, још увијек постоји импозантна грађевина евангелистичке цркве, која је изграђена почетком прошлог вијека, 1913. године, залагањем свештеника Густава Јурањија.
Цијели вијек касније, почетком новембра 2014. године, ова грађевина проглашена је за национални споменик БиХ и уврштена на листу угрожених споменика који чекају обнову, за портал Семберија инфо каже Зоран Мидановић, историчар, запослен у музеју Семберије.
„Непосредно након аустроугарске окупације, 1878. године, око стотину њемачких породица доселило се из Баната и Срема и формирало је своју колонију Франц Јозефсвелд ( Поље Фрање Јосифа), која ће касније бити преименована у Ново Село. Њемачки досељеници су поријеклом углавном били из јужне њемачке покрајине Баден – Витенберг.
Крајем 1885. године населиле су се три, а одмах потом још двије породице у Бијељини. Живјели су у Рачанској улици, а на простору будућег Новог Села узели су земљу у најам и почели је обрађивати. Биле су то фамилије Мелцер, Халер, Хубер, Халабрин и Малер. Они су представљали нуклеус колонизације. У јесен 1886. године ратар Шојрер из Францфелда (Качарево код Панчева, у Банату) наговорио је још 60 породица да се населе у Бијељину, тако да се укључила и бечка влада која је повољним кредитима помогла откуп земље од тадашњих бијељинских феудалаца“, каже историчар Зоран Мидановић, истичући да је 1889. године у Новом Селу било насељено 121 фамилија. Почетком 20. вијека ово насеље имало је око 420 кућа, 2.200 становника, када је и изграђена евангелистичка црква.
„Насељени Нијемци имали су у Новом Селу своју општину, основну школу, трговине, кафане, пекару, ковачницу, коларске и столарске радње, поштара, брицу и полицајца. Добрим познавањем обраде земљишта и занатства позитивно су утицали на домаће становништво у Семберији.
Ово село се једно вријеме звало и Петрово Село, након стварања Краљевине СХС, али се кратко звало и Шенборн, негдје почетком Другог свјетског рата“, истиче Мидановић.
Евангелистичка црква у Новом Селу изграђена је као масивна једнобродна црква са звоником на западном прочељу и у неоготичком стилу. Масивни зидови грађени су од опеке, као и фасадна декорација. Њемачки окупатори преселили су 1942. године око 400 породица у Пољску и село је опустјело. Црква је претрпјела оштећења у Другом свјетском рату, да би након рата послужила као складиште за житарице у оквиру Пољопривредног добра „Семберија“.
Семберија инфо
Цијели вијек касније, почетком новембра 2014. године, ова грађевина проглашена је за национални споменик БиХ и уврштена на листу угрожених споменика који чекају обнову, за портал Семберија инфо каже Зоран Мидановић, историчар, запослен у музеју Семберије.
„Непосредно након аустроугарске окупације, 1878. године, око стотину њемачких породица доселило се из Баната и Срема и формирало је своју колонију Франц Јозефсвелд ( Поље Фрање Јосифа), која ће касније бити преименована у Ново Село. Њемачки досељеници су поријеклом углавном били из јужне њемачке покрајине Баден – Витенберг.
Крајем 1885. године населиле су се три, а одмах потом још двије породице у Бијељини. Живјели су у Рачанској улици, а на простору будућег Новог Села узели су земљу у најам и почели је обрађивати. Биле су то фамилије Мелцер, Халер, Хубер, Халабрин и Малер. Они су представљали нуклеус колонизације. У јесен 1886. године ратар Шојрер из Францфелда (Качарево код Панчева, у Банату) наговорио је још 60 породица да се населе у Бијељину, тако да се укључила и бечка влада која је повољним кредитима помогла откуп земље од тадашњих бијељинских феудалаца“, каже историчар Зоран Мидановић, истичући да је 1889. године у Новом Селу било насељено 121 фамилија. Почетком 20. вијека ово насеље имало је око 420 кућа, 2.200 становника, када је и изграђена евангелистичка црква.
„Насељени Нијемци имали су у Новом Селу своју општину, основну школу, трговине, кафане, пекару, ковачницу, коларске и столарске радње, поштара, брицу и полицајца. Добрим познавањем обраде земљишта и занатства позитивно су утицали на домаће становништво у Семберији.
Ово село се једно вријеме звало и Петрово Село, након стварања Краљевине СХС, али се кратко звало и Шенборн, негдје почетком Другог свјетског рата“, истиче Мидановић.
Евангелистичка црква у Новом Селу изграђена је као масивна једнобродна црква са звоником на западном прочељу и у неоготичком стилу. Масивни зидови грађени су од опеке, као и фасадна декорација. Њемачки окупатори преселили су 1942. године око 400 породица у Пољску и село је опустјело. Црква је претрпјела оштећења у Другом свјетском рату, да би након рата послужила као складиште за житарице у оквиру Пољопривредног добра „Семберија“.
Семберија инфо
