МИЛИЦА ЂУКИЋ ИСТРАЈАВА У ОБУЋАРСКОМ ЗАНАТУ
Обућарске радње у Бијељини могу се избројати на прсте једне руке. Стари занати, очигледно тихо и постепено изумиру. Од занатлија опстају само они најбољи и најупорнији. Једина обућарка у Бијељини, Милица Ђукић, више од четири и по деценије бави се израдом кожне галантерије и поправом обуће.
Некада је Милица радила у тузланској „Аиди“, гдје је провела пуне 22 године као технолог горњих дијелова обуће. Краће вријеме, у годинама рата, радила је у бијељинском „Зениту“.
„Двије године провела сам у Њемачкој. Кад сам се вратила, набавила сам машине за поправку обуће. Нисам се задржала само на томе. Уз израду и поправку обуће, бавим с еи израдом кожних јакни, рукавица, каишева, торби. Одржала ме љубав према овом послу. Својевремено сам жељела отворити мало предузеће за израду и производњу обуће, али је то био прекрупан залогај за мене. Сјећам с еда сам својевремено у машине инвестирала више од 20.000 КМ. Прво сам поправила своју обућу, да бих након тога почела и са поправком обуће за друге“, прича Милица, истичући да с ебави и моделирањем обуће. Од једног модела, замјеном пета, каже Милица, може се добити потпуно нови модел обуће
„У послу треба бити истрајан, треба пуно вољети оно што радиш. У мојој породици сви су се бавили музиком. Супруг је пензионисан као професор солфеђа, кћерка Маја ради као професор музике у Источном сарајеву, док друга кћерка Сњежана ради као ванредни професор музике на Музичкој академији Универзитета Источно Сарајево. Уз кћерке сам и ја научила да свирам клавир“, прича, с нескривеним поносом мајка двије успјешне професорке музике и бака четверо унучади.
Милица за портал Семберија инфо каже да је ранијих година често посјећивала сајмове обуће у региону. Одлазила је на сајмове у загреб, Љубљану и Београд, гдје је пратила модне трендове, усвајајући све оно што би јој могло помоћи око израде нових модела. У овом, као и у сваком другом послу, каже Милица, треба перманентно учити, бити у тренду, како то кажу млади људи.
Једина бијељинска обућарка за портал Семберија инфо каже да су је многи оцјењивали као строгог послодавца, али је она само инсиситирала на томе да се свака поправка обуће обави квалитетно и да муштерије буду задовољне.
„Не требају мени у радњи манекени, већ ми требају добри и одговорни радници, који су посвећени послу којим се баве“, каже Милица Ђукић, истичући да је и опстала у овом послу толико дуго, јер је слиједила свој животни мото.
Семберија инфо
Некада је Милица радила у тузланској „Аиди“, гдје је провела пуне 22 године као технолог горњих дијелова обуће. Краће вријеме, у годинама рата, радила је у бијељинском „Зениту“.
„Двије године провела сам у Њемачкој. Кад сам се вратила, набавила сам машине за поправку обуће. Нисам се задржала само на томе. Уз израду и поправку обуће, бавим с еи израдом кожних јакни, рукавица, каишева, торби. Одржала ме љубав према овом послу. Својевремено сам жељела отворити мало предузеће за израду и производњу обуће, али је то био прекрупан залогај за мене. Сјећам с еда сам својевремено у машине инвестирала више од 20.000 КМ. Прво сам поправила своју обућу, да бих након тога почела и са поправком обуће за друге“, прича Милица, истичући да с ебави и моделирањем обуће. Од једног модела, замјеном пета, каже Милица, може се добити потпуно нови модел обуће
„У послу треба бити истрајан, треба пуно вољети оно што радиш. У мојој породици сви су се бавили музиком. Супруг је пензионисан као професор солфеђа, кћерка Маја ради као професор музике у Источном сарајеву, док друга кћерка Сњежана ради као ванредни професор музике на Музичкој академији Универзитета Источно Сарајево. Уз кћерке сам и ја научила да свирам клавир“, прича, с нескривеним поносом мајка двије успјешне професорке музике и бака четверо унучади.
Милица за портал Семберија инфо каже да је ранијих година често посјећивала сајмове обуће у региону. Одлазила је на сајмове у загреб, Љубљану и Београд, гдје је пратила модне трендове, усвајајући све оно што би јој могло помоћи око израде нових модела. У овом, као и у сваком другом послу, каже Милица, треба перманентно учити, бити у тренду, како то кажу млади људи.
Једина бијељинска обућарка за портал Семберија инфо каже да су је многи оцјењивали као строгог послодавца, али је она само инсиситирала на томе да се свака поправка обуће обави квалитетно и да муштерије буду задовољне.
„Не требају мени у радњи манекени, већ ми требају добри и одговорни радници, који су посвећени послу којим се баве“, каже Милица Ђукић, истичући да је и опстала у овом послу толико дуго, јер је слиједила свој животни мото.
Семберија инфо
