ПЛАНТАЖА ДУЊА У ГЛОГОВЦУ КОД БИЈЕЉИНЕ
Дуњо моја са ормара…
Средином и крајем октобра замиришу жуте дуње и, као наговјештај позне јесени и зиме, премјештају се на ормаре и креденце гдје ће њихов опојни мирис дуго још подсјећати укућане на плодну и берићетну годину иза нас. Тако је у пјесми… А, како је на имању Бранислава Томића из Глоговца код Бијељине, увјерили смо се ових дана, приликом посјете његовој плантажи дуња. Бранислав је прије три године засадио стотињак садница лесковачке и, као опрашивач, врањске дуње, на површини од 2,5 дунума.
“Дуњик је у трећој години и ово је прва озбиљнија берба. Имаћу два и по до три килограма дуња по стаблу, укупно око тристо килограма дуње. Тек у петој години може се очекивати неки озбиљнији род. Око десетак одсто садница су опрашивачи, врањска дуња. Морао сам инсталирати и систем за наводњавање, кап по кап, јер је дуња захтјевна у првим годинама, док је млад засад. Подложна је биљним болестима. Посебно је изражена ервинија, за коју не постоји средство ни за превентиву, али ни за лијечење. Због тога се стабло мора на вријеме ојачати и неопходно је наводњавање. Многи дуњици су искрчени због ервиније. Ервинија напада лист, гране се суше и ту помоћи нема”.
Бранислав, по струци технолог, каже да још из дјетињства памти тренутке када је бака или мајка уносила дуње у кућу.
“Дуња је здраво и квалитетно воће, које је код нас запостављено. Пуно је начина да се од дуње добију здрави производи, као што је сок, слатко, џем, компот, ликери или ракија дуњевача. Тржишна цијена дуње тренутно може ићи до једне КМ по килограму. У Семберији има још неколико мањих засада дуње. У Србији је то озбиљнија производња и дуња се извози на европско тржиште. Уз дуње, имам и деведесет пчелињих друштава. Већ трећа година за пчеларство била је изузетно тешка, на граници опстанка. Пчеларство код нас није озбиљно схваћено. То је озбиљна грана пољопривреде. Пчеларством се не можете бавити само у слободно вријеме. Заштита пчелињака од варое, зазимљавање, обезбјеђење хране за пчеле, све то подразумијева да у пчелињаку будете онда када је то пчелама неопходно”, каже Бранислав Томић.
Семберија инфо
Средином и крајем октобра замиришу жуте дуње и, као наговјештај позне јесени и зиме, премјештају се на ормаре и креденце гдје ће њихов опојни мирис дуго још подсјећати укућане на плодну и берићетну годину иза нас. Тако је у пјесми… А, како је на имању Бранислава Томића из Глоговца код Бијељине, увјерили смо се ових дана, приликом посјете његовој плантажи дуња. Бранислав је прије три године засадио стотињак садница лесковачке и, као опрашивач, врањске дуње, на површини од 2,5 дунума.
“Дуњик је у трећој години и ово је прва озбиљнија берба. Имаћу два и по до три килограма дуња по стаблу, укупно око тристо килограма дуње. Тек у петој години може се очекивати неки озбиљнији род. Око десетак одсто садница су опрашивачи, врањска дуња. Морао сам инсталирати и систем за наводњавање, кап по кап, јер је дуња захтјевна у првим годинама, док је млад засад. Подложна је биљним болестима. Посебно је изражена ервинија, за коју не постоји средство ни за превентиву, али ни за лијечење. Због тога се стабло мора на вријеме ојачати и неопходно је наводњавање. Многи дуњици су искрчени због ервиније. Ервинија напада лист, гране се суше и ту помоћи нема”.
Бранислав, по струци технолог, каже да још из дјетињства памти тренутке када је бака или мајка уносила дуње у кућу.
“Дуња је здраво и квалитетно воће, које је код нас запостављено. Пуно је начина да се од дуње добију здрави производи, као што је сок, слатко, џем, компот, ликери или ракија дуњевача. Тржишна цијена дуње тренутно може ићи до једне КМ по килограму. У Семберији има још неколико мањих засада дуње. У Србији је то озбиљнија производња и дуња се извози на европско тржиште. Уз дуње, имам и деведесет пчелињих друштава. Већ трећа година за пчеларство била је изузетно тешка, на граници опстанка. Пчеларство код нас није озбиљно схваћено. То је озбиљна грана пољопривреде. Пчеларством се не можете бавити само у слободно вријеме. Заштита пчелињака од варое, зазимљавање, обезбјеђење хране за пчеле, све то подразумијева да у пчелињаку будете онда када је то пчелама неопходно”, каже Бранислав Томић.
Семберија инфо
