Сваке године Свјетски дан менталног здравља обиљежава се на иницијативу Свјетске федерације за ментално здравље и уз подршку Свјетске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм свијета. Овај дан обиљежава се од 1992. године, с циљем подизања свијести о проблемима менталног здравља и мобилизације напора за боље ментално здравље људи.

Поводом обиљежавања Свјетског дана менталног здравља, Центар за заштиту менталног здравља Дома здравља у Бијељини, организовао је изложбу радова, корисника њихових услуга, као и дискусију на овогодишњу тему: Превенција самоубиства”. Начелник овог Центра психијатар др Весна Деспотовић, рекла је да “Центар за ментално здравље у Бијељини у просјеку, дневно, пружи 150 услуга”. Она је додала да су, иако је тек октобар, већ премашили ниво у односу на неке године прије пандемије. Говорећи о услугама, др Деспотовић је појаснила да се “под услугама, поред прегледа, подразумијевају и телефонске консултације, савјетовање, разговор са члановима породице, кућне посјете”.
-То је приличан број, а током пандемије је више телефонских консултација, рекла је др Деспотовић. Она је оцијенила да је овај центар током пандемије добро организовао свој рад, те подсјетила да су чак и онда када су на снази биле велике рестрикције пружили највећи број услуга. Она је истакла да су, не само ковид, већ и социјална криза, кризе које људи имају на послу, болест, проблеми са губитком чланова породице допринијели повећању обима посла, односно случајева проблема са менталним здрављем. Према њеним ријечима, Центар треба да се укључи у програм који је предвиђен за рад са дјецом предшколског узраста у вези са проблемима са говором или понашањем, гдје ће се укључивати логопеди и психолози. Психолог Данијела Остојић рекла је да је у пандемији повећан број анксиозних стања, нарочито паничних поремећаја, а сви пацијенти који желе могу доћи на било какав облик психотерапије, савјетовања.
-Трудићемо се да пружимо квалитетну услугу когнитивно-бихејвиоралне терапије (/КБТ), што је похвално, будући да нема сваки дом здравља услугу ове терапије. Сви људи који желе да раде на себи могу да врло једноставно, на упутницу, дођу, јер имамо три психолога”, рекла је Остојићева. Када је ријеч о радно-окупационој терапији, Остојићева је рекла да она за пацијенте има велики значај, да се ту окупљају они који су у неким хроничним стањима и способни су да учествују у терапији, а за за пацијенте има велики значај.

-Социјализација и оно што им ми пружамо за њих су, понекад, једини извор контакта и неког задовољства на дневном нивоу”, рекла је Остојићева и додала да су усљед пандемије морали да смање те сусрете. С обзиром да је обиљежавање овог дана посвећено и дискусији о теми “Превенција самоубиства”, психијатар  др Олег Грубач указао је на евидентно повећан број суицида, али да не зна шта им је узрок већ сматра да би требало урадити истраживање које би дало одговор на то питање.
​ -Чини ми се да је неоспорно да је и пандемија допринијела томе. Имамо људи који прележе ковид и то тешко прихвате психички. Психичке посљедице ковида тек ће бити предмет истраживања”, нагласио је др Грубач и додао да на то треба да обрате пажњу и професионалци и цијело друштво. Према његовим ријечима, кључ превенције је добро и психичко и физичко здравље, те се, будући да то није увијек могуће, треба трудити, а у томе могу помоћи повећана физичка активност, брига за здравље, превентивни прегледи. Др Грубач је нагласио да је током пандемије потребно очувати ментално здравље - бити у контакту са људима, редовно обављати све своје обавезе, али и посветити се себи и активностима које појединцу пријају. Он је навео и да су пацијенти који већ дођу по помоћ код психијатра урадили већи дио посла. У Центру за ментално здравље организована је и изложба радова корисника њихових услуга поводом Свјетског дана менталног здравља.