Од краја рата на овамо константно се вртимо у истом кругу - представници међународне заједнице нам причају о будућности и држе мркву на штапу, док нас у пракси враћају у прошлост и сукоб међу народима одржавају у животу.

Инцково правно насиље неће допринијети помирењу, неће промијенити став да геноцида није било, нити ће донијети адекватну сатисфакцију жртвама злочина. Прича о наводном "геноциду" првенствено се користи за политичке амбиције унитаристичких кругова из Сарајева, то јест великог дијела бошњачких политичара.

Као неко ко је добио мандат од народа, нарочито као предсједник једне локалне скупштине, осјећам потребу и дужност да се супротставим било каквом наметању закона или других аката, јер то унижава достојанство нашег парламентарног живота и подсјећа на ретроградне и заостале праксе из прошлих времена. 

Довољно смо зрели као друштво да преузмемо одговорност за судбину наше државе, и не треба нам никакав страни арбитар. То би ваљда требало бити јасно и нашим комшијама из другог ентитета.