ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ ТУЗЛАКА У БИЈЕЉИНИ: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ :: Semberija INFO ::

 

ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ ТУЗЛАКА У БИЈЕЉИНИ: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ


Завичајно удружење Тузлака у Бијељини најоштрије осуђује правно насиље које у Босни и Херцеговини спроводи високи представник Валентин Инцко. Покушавајући да у нашој земљи на силу наметне друштвене норме које су супротне традицији, култури и вољи већине домаћег становништва, Инцко наликује бројним окупаторима БиХ из ближе и даље прошлости, попут њемачких нациста, аустроугарских окупатора и Османлија. Дакле, ни много већи силници кроз вијекове нису успјели да сломе српски народ у Босни и Херцеговини, па у томе неће успјети ни Валентин Инцко.
 
Одговор српског народа у Републици Српској, цијелој БиХ, у Србији, Црној Гори и широм свијета на притиске попут наметања закона, подметања лажи и ревизије историје, мора да буде - јединство српског народа и истрајност у борби за истину!
 
Истина коју више нико, па ни Валентин Инцко не може да оспори, јесте да је српски народ нападнут у југословенским ратовима 90-тих година, да је створио и у праведном и часном Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године одбранио своју Републику Српску која је једини гарант опстанка српског народа у Босни и Херцеговини. Република Српска живи и живјеће док је српског народа! На нашу срећу, Валентин  Инцко се ту ништа не пита!
 
Инцко никада не помиње ни истину да је у Другом свјетском рату извршен геноцид над српским народом у БиХ (НДХ), да је његова Аустроугарска као окупатор починила небројене злочине над српским народом у БиХ током Првог свјетског рата и раније током четири деценије окупације БиХ, да је Османска империја током вијековне владавине на овим просторима извршила невиђени геноцид над српским народом.
 
На крају, Валентин Инцко, ако жели да изрази поштовање према свим жртвама ратног сукоба у БиХ 1992-1995. године, морао би да се поклони и жртвама у Тузланској колони 15. маја 1992. године, морао би да се поклони и над мучеништвом 1.265 Срба Тузланске регије који су убијени у рату 1992-1995. године, морао би да изрази жаљење и поштовање према 80.000 протјераних Срба из Тузланске регије и изрази поштовање према свим српским жртвама рата у цијелој бившој Југославији.

За све то, Инцку нису потребни наметнути закони, него само мало људскости!