Дан уочи Ивањдана на семберским прометним саобраћајницама и на улазу у бијељинску Зелену пијацу жене и дјевојке из Семберије и подмајевичког краја плету и продају вјенчиће од ивањског цвијећа.

Јока Гашић, рођена у селу Пушковац испод Мајевице, тренутно настањена у семберском селу Суво Поље, каже да ивањдански вјенчићи симболизују бригу и жељу за добро здравље и напредак у сеоским и градским домаћинствима. У вјенчиће од ивањске траве уплете се и неколико шарених пољских цвјетова, а незаобилазна је и главица бијелог лука. Вјенчићима се заките дворишне капије, улазна врата на кући, бунари, пчелињаци. Народно вјеровање одржало се од памтивијека до данас.

Што се тиче, лилања, Јока каже да је некада, као дјевојчица, у селу Брезје запамтила петровданске лиле које су и тада, као и сада, прављене од суве трешњеве коре.

“Лиле ће се палити уочи Петровдана. Уз те петровданске ватре, дјеца се дарују слаткишима и сувим сиром, зарцем. То су за дјецу незаборавни тренуци”, каже Јока Гашић.

 Марко Михајловић (72) рођен у Сувом Пољу, каже да је лилање познато од давнина у овим крајевима и да се традиција никада није прекидала.

“Моји овдје живе више од тристо година. Како сам сазнао за себе, учествовао сам у тим лилањима, како смо ми то дјеца звали. Старији су нас знали обрадовати сувим сиром, у народу познатији као зарац”, каже Марко.
Лиле и ивањданске вјенчиће они продају по цијени од три до пет КМ. 

Semberija info