Ове године по трећи пут наш Градски одбор прославио је своју крсну славу Видовдан. Видовдан не само да је вјерски празник, него је  изначајан датум у  националној истотији српског народа.  Први историјски помен на овај датум је 1389. године и бој на Косово пољу.
​
Ово је трагичан датум од када почиње постепено да слаби моћ српске средњевијековне државе.

Са нестанком српске државе 1459. године са политичке и историјске сцене на Балкану, настаје период када српски народ Видовдан обиљежава као вјерски празник, али и као тужан догађај у својој историји.

Овакво стање ће трајати до 1889. године  када ће краљ Александар Обреновић својим указом прогласити Видовдан за државни празник.

Смјеном на српском пријестолу 1903. године на челу Краљевине Србије је династија Карађорђевић. Наредне године краљ Петар доноси уредбу којом се Видовдан прославља као „Дан помена свим изгинулим спрским ратницима од Косова, па на даље“. За вријеме Првог балканског рата сјећање на Видовдан 1389. године и Косовски завјет су покретачка снага у борби против турске царевине. По завршетку Првог балканског рата, српска, а и инострана штампа, пишући о побједи српске војске, пуна је наслова „Куманово за Косово“

Видовдан 1914. године уписан је у историју српског народа као судбоносан историјски датум. На Видовдан те године у Сарајеву Гаврило Принцип ће извршити атентат на надвојводу Франц Фердинанда, виског званичника Аустро-угарске окупационе власти. Атентат ће бити повод за Велики рат. Српска војска ће наставити са обиљежавањем Видовдана наредних ратних година онако како је прописано краљевим указом из 1904. године. По завршетку Великог рата у јединицама војске Краљевине СХС, а потом Краљевине Југославије Видовдан ће се обиљежавати и као светац заштитник војника и ратника. Од 1941 до 1944. године већина   војних јединице Југословенске војске у Отаџбини ће обиљежавати Видовдан као  крсну славу. Већ наредне 1945. године на просторима бивше и нове Југославије нема ко да обиљежава Видовдан као крсну скаву. Свечано прослављање Видовдана биће заборављено и забрањена 46 година'', подсјећају на историју слављења Видовдана из Градског одбора ОСТА ВРС Бијељина.

Кажу, да стварањем Војске Републике Српске  12. маја 1992. године,  њен Генерал штаб  24. јуна 1992. године  доноси уредбу којом се Видовдан проглашава за крсну славу. ВРС ће славити Видовдан као крсну славу да 2006. године када ће бити и укинута.

Међутим, 3. пјешадијски Република Српска пук као насљедник ратних традиција ВРС наставља да слави Видовдан'', наглашавају из ОСТА ВРС  и подсјећају да је то организација бивших подофицира и официра која је за своју крсну славу узела Видивдан, сматрајући тај празник наставком традиције ВРС из 1992. године.

-Наш одбор, по трећи пут у свом постојању у Бијељини, слави славу Видовдан.

Захваљујући разумијевању МО БиХ за наше активности, чин ломљења славског колача обављен је у цркви Светог кнеза Лазара у касарни Војвода Степа Степановић.

Ове године кум славе је био Синиша Кајмаковић, иначе бивши припадник 1. семберске бригаде. Потом је обављен парастос погинулим официрима ВРС: поручнику зељку Козаревићу, Зорану Кајмаковићу  и Урошу Лазаревићу, капетанима Душану Зарићу, Миленку Петровићу и Угљеши Љубинковићу, те потпуковнику Милану Шакотићу и начелнику ШЦЗ Бијељина Боривоју Калајџићу.

Поштујући противепидемијске мјере, собрању за славу и парастосу је присуствовао мимималан број чланова  Организације. Нашу Организацију као органзацију која окупља резервне офоцире основао је Војвода Степа Степановић још прије сто година и ми смо настављачи те традиције, која се празнује у славу и част Светог  Вида, заштитника српских војника и ратника'', наводе из  ГО ОСТА ВРС Бијељина, наглашавајући да све док постоји сјећање на погинуле борце, они су за њих живи, ,,а кад их заборавимо они су по други пут погинули''.

-Зато не заборавимо на наше погинуле официре, очувајмо сјећање на њих и жртву коју су дали за Републику Српску. Част је служити отаџбини'', поручују из ГО ОСТА ВРС Бијељина.