На улазу у бијељинску Зелену пијацу често се могу видјети старије жене које на пијацу донесу разно љековито биље. Нису баш пуно расположене за фотографисање и за јавно представљање, али, када са њима заподјенете разговор о биљу које су донијели, испоставља се да посједују готово енциклопедијско знање о  свакој биљци коју изнесу на пијацу. Тако је једна Бијељинка на импровизовану тезгу испред себе изложила свјеже убрани кантарион, куницу, коју у народу препознају и као хајдучку траву, столисник или рањеник, незреле, зелене  плодове ораха, лист першуна, зову и коприву. На једном мјесту, испоставиће се, налази се природна апотека.
​
За кантарион нам је кратко рекла да се користи као антидепресив, седатив и антибиотик.

“Кантарионово уље се користи и код опекотина. Школска медицина је забиљежила да “кантарион који цвјета усред љета, скупља сунчеве зраке, да би их људима дао у вријеме тамних мјесеци”. Што се тиче кунице или хајдучке траве, довољно је да вам кажем да помаже код желудачних и пробавних проблема, зацјељује ране, ублажава болове, добра је за лијечење женског репродуктивног система. У старим записима стоји: “ Многе би себи недаће жене приштедјеле, када би, с времена на вријеме, за куницом посегнуле”.



За незреле зелене плодове ораха рекла нам је да представљају лијек за чишћење крви, да лијече плућне болести, јачају мишиће, побољшавају вид. У том случају, о љековитим својствима коприве, зове или листа першуна не треба ништа посебно ни наводити, јер су се многи одавно увјерили у њихову љековитост.

Семберија инфо