Поводом годишњице страдања војника Југословенске народне армије у Тузланској колони, која се догодила 15. маја 1992. године, у просторијама Градске борачке организације у Бијељини организована је конференција за штампу. Овом приликом је најављено да ће сутра, 15. маја, на Градском гробљу у Пучилама, код спомен - костурнице, бити организован помен за страдале у Тузланској колони. Најављено је да ће на помену, поред учесника Тузланске колоне, породица страдалих, представника Борачке организације, бијељинске Градске управе, бити и премијер Владе РС Радован Вишковић.

Иако је прошло 29 година од како су, на најбруталнији начин, страдала 54 припадника ЈНА на Брчанској малти у Тузли, док су се мирно повлачили из касарне из Тузле ка Пожарници и територији Републике Српске, налогодовци и извршиоци овог злочина још увијек нису одговарали. Подсјећамо, да су из засједе паравојне муслиманске формације поред 54, мучки убијених, раниле и 44 учесника Тузланске колоне, а 78 њих заробили. Како је потрђено на конференцији за штампу, ови бројеви нису коначни и ,,још увијек се збрајају''.

-Тај, 15. мај 1992. године, не смијемо никада заборавити. И сви млади људи треба да памте овај злочин, као шта га памте и старији и да непријатељу никада не вјерују. Ово је значајан датум за цијелу Републику Српску и за сав српски народ'', поручио је Миодраг Стевановић, предсједник Градске борачке организације Бијељина.  

И након свих година, свјежа су сјећања на страдања у Тузланској колони Радојице Илића, једног од учесника Колоне и РВИ 4. категорије.

-Тај дан никада нећу заборавити. Најтеже ми пада, а и породицама страдалих што је Суд БиХ обуставио поступак ,,Тузланска колона'', уз образложење да нема довољно материјалних доказа. То све говори да је овај злочин унапријед припремљен. Желим да наши политичари једном схвате да неко мора да одговара за злочине које је извршио или наредио'', прецизирао је Радојица Илић, напомињући да на просторе Тузле више нема повратка за Србе.

-Након тога шта се десило и шта се дешава, тамо нама нема суживота. Ми можемо само да живимо једни поред других, а не једни са другима'', категоричан је Илић.

На дешавања у Тузланској колони подсјетио је и Љубо Пајић, такође учесник Колоне, који је тада и рањен.

-Приликом повлачења, које је било унапријед договорено, напали су нас, из засједе, снајперима... Ја сам био рањен, а мој возач убијен. Покушао сам га извући, али безуспјешно. Сакрио сам се под камион...''', казао је Пајић и подсјетио да је ноћ са рањеним и заробљеним провео у једном подруму без љекарске помоћи.

-Сваки дан су пред мојим очима те страшне сцене. Око мене седам - осам убијених и угљенисаних тијела'', истакао је Љубо Пајић, а и протојереј Васо Поповић, предсједник Завичајног удружења Тузлака у Бијељини, је потврдио да је тог, 15. маја 1992. године, гледао огромну буктињу која му се чинила да је до неба и да је просто цијела Тузла горјела.

Члан Управног одбора Завичајног удружења Тузлака у Бијељини Данијел Перић, поред осталог, је рекао да имају двије иницијативе - једна се односи на стари, а друга на нови завичај.

-У новом завичају ћемо тражити да једна улица добије име Жртве Тузланске колоне, а да у старом завичају породице страдалих могу, без проблема, да оду на мјесто страдања'', прецизирао је Данијел Перић.

Semberija info