Градски одбор ОСТА ВРС Бијељина, сјећајући се имена погинулих официра на Бањ Брду, дао је парастос. Молитвом смо се сјетили капетана Лазара Николића, припадника 1. мајевичке бригаде, капетана Драгана Ждрала и поручника Миодрага Максимовића.

Дана 21. априла 1993. Године, у раним јутарњим сатима,  Мајевица је одјекивала од експлозија минобацачких и топовских мина и пушчане рафалне паљбе. Снаге Армије БиХ, тачније дијелови 206. брдске бригаде  из Зворника и 1. теочанске брдске бригаде, као и комплетна 3. тузланска бригада, напале су на широком фронту положаје 1. и 2. мајевичке бригаде. Фронт се протезао десно од Пуљкова дола и лијево до Лисаче. На овом дијелу фронта побројане снаге напале су у два правца, у правцу Бањ Брда, тзв. С кривине и релеја Столице, општим правцем ка Прибоју. Артиљеријски напад по нашим сангама био је снажан, а потом је услиједио и пјешадијски напад. Поједини дијелови наших снага су се добро снашли спремно су дочекали напад и на свом дијелу фронта зауставили напад. Међутим, други дио наших снага се није добро снашао и њихова одбрана је попустила. Командири појединих водова-чета нису се најбоље снашли, тим више што су процијенили да ће доћи у окружење и повукли су се у дубину зоне одбране. Општи закључак је, предњи крај одбране наших снага на Бањ Брду био је озбиљно дестабилизован. Али, у овако критичним тренутцима било је и примјера храбрости и самопожртвовања војника да се нападач заустави. Примјер оваквог јунаштва је и наш колега капетан Лазар Николић, који је погинуо, кренувши на спасе рањеног друга. Примјер пожртвованости показао је и војник Миладин Марјановић. Како невоља не долази сама, поред ове невоље са чела фронта у дубину одбранре 2. мајевичке бригаде убачене су снаге једне ојачане чете, састављене од извиђачких и интервентних јединица 206.  и 1. теочанске бригаде. Ове снаге унијеле су пометњу и хаос у дубини одбране 2. мајевичке бригаде. Озбиљно је нарушено руковођење и командовање бригаде.  Извиђачке и интервентне јединице су дјеловале у три правца. Усмјериле су се на команду првог батаљона и ватрени положај МБ  82 м/м. Напале су наше снаге,  које су се браниле на С кривини, са леђа. И трећи правац њиховог напада је био дуж пута Бањ Брдо-Прибој. Задатак ових снага је био да спријече интервенцију наших резерви из Прибоја. Убачене снаге које су имале задатак напада на командно мјесто првог батаљона и  ватрени положај минобацача остварили су значајан војнички усијех. Наше снаге, 1. и 2. мајевичка бригада прикупљале су резерве из дубине, планирале противнапад у три правца и кренуле у противнапад. Ратна срећа ће се наредбих сати преокренути у корист наших снага. Иако је однос снага вишеструко био у корист нападача. Наше снаге које су нападале успут су прикупљале податке. Терен којим су нападале наше снаге био је тежак непроходан, али напредовање ка Бањ Брду и викенд насељу и кзв. С кривини није заустављено.

Снаге нападача  су доживјиле изненађене, јер  нису очекивали противнапад.  Паника и хаос завладао је у редовима нападача, онако као у јутро у редовима бранилаца. Нападач је одбачен у правцу Сељубља. У касним поподневним сатима све три наше нападне колоне у противнападу извршиле су свој задатак у потпуности. Посредно командовање у противнападу команданти бригада ппук Перо Деспотовић и Славко Гужвић повјерили мајору Влади Тодоровићу, капетану Михајлу Станковићу, командирима Бори Радовановићу и Милану Трифуновићу. Наши губици били су велики. У 1. мајевичкој бригадиа била су четворица погинулих, а 2. мајевичка имала је 29 погинулих војника.  Порет тога заробњено је десет наших војника, а имали смо и 35 рањених'', тврде из  ГО ОСРА ВРС Бијељина.
​
- Вјечни покој душама наших погинулих војника и официра 21. априла 1993. године'', поручују на крају.