ГРАДСКА БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БИЈЕЉИНА
Погинули су храбро на бранику отаџбине
Градска борачка организација Бијељина обиљежиће у уторак, 21. априла “Дан сјећања на борце Војске Републике Српске погинуле 21. априла 1993. године на Бањ брду, као и за све погинуле и умрле борце у Одбрамбено – ораџбинском рату од 1992. године до 1995. године са подручја регије Тузла.
Тога дана, 21. априла, у 12. часова, на гробљу Пучиле биће организован и парастос за погинуле борце који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
Миодраг Стевановић, предсједник Градске борачке организације, на конференцији за штампу у просторијама Градске борачке организације, одржаној тим поводом, подсјетио је да су тог трагичног дана на Бањ брду погинула 33 српска борца.
“Наша је обавеза да сачувамо од заборава наше борце који су храбро погинули на бранику отаџбине. На гробљу Пучиле својевремено је изграђен споменик који ће вјечно подсјећати на њихову храброст и величину, као и на све Тузлаке који су, након што су напустили своје куће и огњишта, бранили и одбранили Републику Српску, ради нашег опстанка на овим просторима”, изјавио је Стевановић.
Владо Грабовичкић, ратни командант Првог пјешадијског батаљона Друге мајевичке бригаде изјавио је да је већ 28 година прошло од једног од најтрагичнијих догађаја који се догодио на трећи дан Васкрса, 21. априла 1993. године.
“За свега неколико сати, у једном дану, смртно су страдала 33 наша војника, 32 су лакше и теже рањени, док је њих десет било заробљено. Непријатељ је желио овладати тим простором ради даљег напредовања према Лопарама и Угљевику. Да се десио тежак злочин свједоче и обезглављена тијела наших бораца.
О несанкционисаном злочину свједочи и то да до данас нисмо пронашли једног несталог борца. Пуцали су и на видно обиљежено санинететско возило и том приликом је убијен возач санитета”, подсјетио је на тај дан Владо Грабовичкић.
Пуковник Јовица Марковић, ратни командант, начелник Штаба Друге мајевичке бригаде нагласио је да у историји ратовања Срба Мајевице 21. април 1993. године и 15. мај 1945. године представљају два датума највећег страдања Срба општине Лопаре.
“То се мора знати и не смије се заборавити. Наши борци су били чврсти и одлучни у томе да бране и одбране своју територију, своју слободу и огњиште. Непријатељ је тога дана упао у дубину наше територије. Успјели смо, захваљујући упорности и издржљивости бораца, уз садејство других јединица, да сачувамо нашу територију и осујетили смо намјере непријатеља. До краја дана смо стабилизовали стање на положајима”, подсјетио је Јовица Марковић.
О том судбоносном догађају по борце Друге мајевичке бригаде говорили су и Драган Мркајић, аутор књиге “И Мајевица је плакала”, те Славиша Вујановић, потпредсједник Удружења Тузлака. Они су том приликом позвали грађане да на достојанствен начин обиљеже тај датум на гробљу Пучиле.
Градска борачка организација Бијељина обиљежиће у уторак, 21. априла “Дан сјећања на борце Војске Републике Српске погинуле 21. априла 1993. године на Бањ брду, као и за све погинуле и умрле борце у Одбрамбено – ораџбинском рату од 1992. године до 1995. године са подручја регије Тузла.
Тога дана, 21. априла, у 12. часова, на гробљу Пучиле биће организован и парастос за погинуле борце који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
Миодраг Стевановић, предсједник Градске борачке организације, на конференцији за штампу у просторијама Градске борачке организације, одржаној тим поводом, подсјетио је да су тог трагичног дана на Бањ брду погинула 33 српска борца.
“Наша је обавеза да сачувамо од заборава наше борце који су храбро погинули на бранику отаџбине. На гробљу Пучиле својевремено је изграђен споменик који ће вјечно подсјећати на њихову храброст и величину, као и на све Тузлаке који су, након што су напустили своје куће и огњишта, бранили и одбранили Републику Српску, ради нашег опстанка на овим просторима”, изјавио је Стевановић.
Владо Грабовичкић, ратни командант Првог пјешадијског батаљона Друге мајевичке бригаде изјавио је да је већ 28 година прошло од једног од најтрагичнијих догађаја који се догодио на трећи дан Васкрса, 21. априла 1993. године.
“За свега неколико сати, у једном дану, смртно су страдала 33 наша војника, 32 су лакше и теже рањени, док је њих десет било заробљено. Непријатељ је желио овладати тим простором ради даљег напредовања према Лопарама и Угљевику. Да се десио тежак злочин свједоче и обезглављена тијела наших бораца.
О несанкционисаном злочину свједочи и то да до данас нисмо пронашли једног несталог борца. Пуцали су и на видно обиљежено санинететско возило и том приликом је убијен возач санитета”, подсјетио је на тај дан Владо Грабовичкић.
Пуковник Јовица Марковић, ратни командант, начелник Штаба Друге мајевичке бригаде нагласио је да у историји ратовања Срба Мајевице 21. април 1993. године и 15. мај 1945. године представљају два датума највећег страдања Срба општине Лопаре.
“То се мора знати и не смије се заборавити. Наши борци су били чврсти и одлучни у томе да бране и одбране своју територију, своју слободу и огњиште. Непријатељ је тога дана упао у дубину наше територије. Успјели смо, захваљујући упорности и издржљивости бораца, уз садејство других јединица, да сачувамо нашу територију и осујетили смо намјере непријатеља. До краја дана смо стабилизовали стање на положајима”, подсјетио је Јовица Марковић.
О том судбоносном догађају по борце Друге мајевичке бригаде говорили су и Драган Мркајић, аутор књиге “И Мајевица је плакала”, те Славиша Вујановић, потпредсједник Удружења Тузлака. Они су том приликом позвали грађане да на достојанствен начин обиљеже тај датум на гробљу Пучиле.
