Дајана Перић из Бијељине ових дана посвећена је припреми своје прве самосталне изложбе која ће бити постављена у Центру за културу ,,Семберија’’. Како каже умјетница, изложба ће садржавати фотографије и инсталације и носиће назив ,,Индивидуализам’’.
​
За портал Семберија инфо Дајана Перић тврди да ју је умјетност дефинисала још од раних дана дјетињства, а јака визија и упорност су  је  довели  до тога да може  да стварам као самостални умјетник и да ради у просвјети.
 
-Гимназија  ,,Филип  Вишњић”  у Бијељини ми је дала опште образовање и дубље ме увела у сферу умјетности на  часовима ликовне културе, а Академију умјетности сам завршила у Бањалуци, на смјеру сликарство. Паралелно са средњошколским и вишокосколским образовањем сам похадјала школу иконописа  ,,Одигитрија” у Бијељини. Но , моје путовање се ту,  свакако,  не  завршава,  те желим још више да истражујем у тој  области  и  да  се  усавршавам. Кроз школовање сам имала могућност да преиспитам разне медије који су служили као средство изражавања,  и након што сам се упознала са класичним сликарством, скулптуром,  иконописом,  графиком, мозаиком, цртежом, и свему ономе што долази једно с другим, интермедијална  умјетност  заједно  са фотографијом  ми  је  највише  одвукла пажњу’’, објашњава Дајана Перић.
 
У свом раду, трудим се изаћи изван оквира граница значења и изражавања,  те дати им универзалност. Не желим да ме материјал спутава, као ни првобитна идеја, тако да остајем отворена по  том  питању. У инсталацијама сам пронашла јединствен спој свега онога што желим да пренесем, и то је често пропраћено прозним текстом. Као полазну тачку користим властито искуство и материјализујем осјећања. Често се враћам себи у прошлости, са перспективом данашњице, и то је нешто што  ми  помаже  да боље  упознам  себе,  али  и  да боље осјетим  потребе  других људи  и наглашава да  ће у Центру за културу бити  изложене  фотографије  и инсталације, те да је назив изложбе  ,,Индивидуализам”.
 
- Кроз сам назив изложбе ја  говорим  о  индивидуалној борби сваког од нас са самим собом, али и у односу са другима. Та борба се преноси на конфликт и хармонију у односу човјек - природа, на неизбирисиве трагове и посљедице које тај однос доноси. Та прича је представљена серијом фотографија које су настајале у периоду од двије године, док је  реализација инсталација често мијењала облик у посљедњих пар година, док није  добила  своје пуно значење. Неки радови изискују много више времена за сазријевање. У њима сам  дубље  зашла у медјуљудске односе, са акцентом баченим на породичну тематику, о којој мислим да је  важно  причати. Такодје, спомиње се и критика потрошачког друштва, као и умјетничка интерпретација тренутне слике пандемије  вируса  корона,  која служи  као опомена. Бавећи се креативним радом, повремено сам улазила у периоде стагнације што се тиче  самог стваралаштва, али сам увијек активно размишљала о умјетности и тај интелектуални дио је  подједнако  важан  као  и онај  физички’’, наводи ова умјетница и истиче да јој је  Галерија Центра за културу у Бијељини много пута отворила врата за  учешће на  колективним  изложбама  и  да јој  драго  што је њена  прва самостална  изложба баш  у том простору иу  граду  у  којем  је  одрасла.