Даброви поново уређују обалу Дрине :: Semberija INFO ::

 

Даброви поново уређују обалу Дрине


БИЈЕЉИНА - Да је природа у Семберији незагађена потврђује и повратак даброва, који су се након дуже од вијека поново појавили на Дрини, а слике оборених стабала врбе и тополе које у посљедње вријеме на обали виђају заљубљеници у природи свједоче да су се ови најчувенији градитељи међу животињама вратили на своја станишта.

Присуство даброва примијетили су и у Еколошком удружењу “Еко-пут”, које газдује “Еко језерима” надомак Бијељине, а према ријечима предсједнице овог Удружења Снежане Јагодић Вујић посљедњи пут ове животиње на простору Семберије примијећене су прије више од стотину година.

- Према информацијама до којих сам дошла дабар је код нас виђен давне 1916. године, дакле прије неких 115 година, а на подручју бивше Југославије 1920. године на подручју Мачве. Једноставно они су истребљени са ових подручја, због квалитета меса и крзна, али и њихове склоности да “глођу” дрвеће и праве бране, што се сматра штетним - појашњава Јагодић Вујић.

Више деценија није забиљежено присуство даброва ни на територији Европе, а претпоставља се да су у Семберију дошли из природног резервата “Засавица” код Сремске Митровице.

- Били су скоро скроз истребљени, остали су канадски даброви који се разликују од европских. Почетком 21. вијека Њемачка академија за природу радила је пројекат експерименталног клонирања с циљем да се поврати тај европски дабар . Они су 2009. године дали одређен број јединки резервату “Засавица” у Србији и један број за подручје Хрватске. И ето, дабар се сада појавио и код нас у Семберији у барском систему “Стараче” - каже Јагодић Вујић.

Ова врста животиња борави у искључиво чистом природном станишту. Једно од таквих су и Визитор центар “Језера”, некада велика илегална депонија отпада, а сада оаза природе коју чине шума, ливада и два језера на површини од два и по хектара.

- Дабар борави само тамо гдје је изузетно чиста и здрава средина и вода. Чланови нашег удружења уочили да су даброви почели да праве брану, а мислимо да је ријеч о двије или три породице, што ћемо свакако истраживати у наредном периоду - каже Јагодић Вујић.

Она је изразила наду да ће остати на овим просторима, јер имају своје бенефите у еко-систему.

- Ипак може доћи и до евентуалних поремећаја екосистема јер за дабровима долази још доста животињских врста, као што су птице, ситне животиње и сисари - истиче она и додаје да је за ове крајеве то све ново јер истраживања нису рађена дуже од 100 година.

Удружење “Еко-пут” покренуло је поступак ревитализације дијела старог дринског тока “Дринице-баре Стараче”, у процесу успостављања заштићеног барског подручја у доњем току и ушћу ријеке Дрине с циљем унапређења очувања природе и водених токова.

- Ова прича о појави даброва само нас додатно охрабрује у намјери да реализујемо овај пројекат. Поред даброва треба да се истражују и остале врсте ситних сисара. Крајем априла планирано је да се одржи биолошко-истраживачки камп у оквиру којег ће студенти биологије из цијеле БиХ радити анализу и истраживање читавог дијела барског система, након чега ће се радити анализа воде и земљишта. Резултати овог пројекта требало би да имају промотивни и образовни карактер с циљем подизања свијести јавности о значају влажних станишта и ублажавању посљедица климатских промјена - навела је Јагодић Вујић.

Заштићена врста

Дабар је биљојед и ноћна животиња која се не може се видјети преко дана, али његово присуство се прати на основу оборених стабала и хумки.

Спада у ред заштићених врста. Казне за лов и уништавање даброва износе и до 5.000 марака.

Глас Српске