У свакодневној клиничкој пракси, физичка активност је препоручена као нешто што доказано смањује ризик од кардиоваскуларне болести, а изгледа невјероватно, да неко ко се бави врхунским спортом, може имати кардиоваскуларну болест. О кардиоваскуларној болести код спортиста и превенцији за портал Семберија инфо говори примаријус др Милица Ловрић спецјалиста интерне медицине, субспецијалиста кардиологије.                                                                                                            

-Усљед великог физичког напора који професионални спорт носи, срце је изложено  функционалним и морфлошким промјенама и њихово познавање помаже у препознавању и разликовању кардиоваскуларних болести које могу довести до „изненадне срчане смрти“, односно од познатог термина ,,атлетског”, или ,,спортског” срца. Синдром ,,спортског срца” је физиолошка адаптација срца (метаболичка, структурна, функционална) на дуготрајну, понављану повећану физичку активност. Тренининг са динамичким вјежбањем доводи до повећања волумена лијеве коморе, а тренинг са статичким оперећењем доводи до повећања дебљине срчаног  мишића. Само спортисти који тренирају спортове издржљивости и снаге могу развити синдром спортског срца’’, каже др Ловрић.

Она појашњава да ,,када се каже спорт и бављење спортом, углавном се мисли на два позитивна ефекта, а то су - здравље и квалитет живота”. Ипак, када се у медијима објави вијест да је ,,умро млади спортиста бавећи се сортом, било на такмичењу или на третнингу’’, то не шокира само спортску, већ и широку јавност. Др Ловрић каже да се управо тад постављају два питања, ,,како је могуће да млад, здрав спортиста који је прошао љекарске контроле изненада у пуном напону снаге умре на терену и да ли се смрт младог спортисте може спријечити, односно да ли се могао предвидјети и открити потенцијални ризик?”

-Узроци изненадне смрти спортиста млађих од 25 година могу бити нетрауматски (хипетрофична кардиомпатија, урођене аномалије коронарних артерија, урођене срчане мане, миокардитиси, аритмије, превремена атерсклероза коронарних артерија, акутни инфаркт миокарда, допинг, затим трауматски (commotio cordis, руптура аорте, унутарње крварење у трбуху и грудном кошу, commotio cerebri, commotio pulmonum). Изненадна смрт спортиста на терену ријетко се дешава, а то захтијева озбиљну и стручну превенцију проведену у више праваца’’, појашњава др Ловрић и наглашава да ,,љекарски преглед пред почетак бављења спортом, треба да су доктрина за све спотске клубове”.
-Исто тако за активне спортисте је неопходно обезбједити најмање два пута годишње љекарске прегледе, али треба и напоменути да то не гарантује стопостотну заштиту спортиста. Ипак, овај вид превенције значајно смањује  ризик од акцидента. Превентива на терену подразумјева правилну хидрацију спортиста као и одређивање индивидуаног  програма вјежби  за сваког спортисту. Превентива на отвореном терену подразумјева и свјесност  спортисте и оргнизатора, на опасност од елементарних непогода као што је олуја и гром, појашњава др Ловрић и додаје да је потребан перманентни мониторинг, односно праћење  спортиста на терену и уочавање првих знакова измјењеног зрдавственог стања.

-Потребно је као доктрину поставити израду плана хитне интервенције и реанимације, као и адекватан транспорт у случају изненадне смрти. Протокол превенције подразумијева специфичну анамнезу, физикални преглед (уз мјерење крвног притска и пулса), ЕКГ у миру, ЕКГ у оптерећењу, те ехокардиограм. Изненадна смрт спортисте је драма, како за породицу, тако и за спортску јавност и зато је обавеза за спотског љекара да професионално и у складу са протоколом, испоштује медицинску доктрину у припреми спортисте за повећани напор’’, истиче на крају за портал Семберија инфо  др Ловрић и наглашава да је у превенцији веома важна сарадња  спортисте, родитеља,тренера и љекара.

Семберија инфо