ЈАВНИ ЧАС У ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ: Култура памћења и сјећања :: Semberija INFO ::

 

ЈАВНИ ЧАС У ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ: Култура памћења и сјећања


У Економској школи организован је јавни час који је одржао  Боро Станић, професор српског језика и књежевности у овој школи. Јавни час, под називом ,, Култура памћења и сјећања“, организован је поводом семинара који је одржан крајем прошле године у Јерусалиму на ком је, поред осталих, учествовало и 18 професора српског језика и историје из Републике Српске, а међу којима је био и Боро Станић. Семинар организује највећи институт за проучавање Холокауста ,,Јад Вашем“ у Јерусалиму, а воде га најбољи стручњаци из ове области.

Циљ је био да учесници семинара што више науче и сазнају како би колегама и ученицима пренијели санања о  изучавању ове врсте историје, јер и ми имамо бројна стратишта о којима млађа покољења мало знају.

-Заправо, циљ је развијање свијести о култури памћења, а Институт за проучавање Холокауста ,,Јад Вашем“ је одлично мјесто за то, као највећи институт тог типа на свијету, истакао је Боро Станић указујући да је методологија изучавања страдања и начин на који враћају сјећање на шест милиона Јевреја страдалих у Холокаусту за сваку похвалу. Како каже, то је изучавање без траума, проучавају се, заправо, њихови животи, односно њихово дјетињство, породични живот, те шта се дешавало у концентрационим логорима. Много је слика и симболике у ,,Јад Вашему“ у којима је приказан живот људи у гету, а учесницима семинара је приказано и како су живјели они најмлађи, па до најстаријих.

 
-Циљ овог јавног часа је ширење свијести о култури памћења и сјећања о потреби методолошког приступа проучавању тог проблема и прилагођавања начина и садржаја о Холокаусту и о геноциду и преношења тог знања ученицима. Преношење тог знања о Холокаусту, али и о троструком геноциду над Јеврејима, Србима и Ромима у Независној Држави Хрватској у вријеме Другог свјетског рата, прилагођено је методолошким приступом. Та нова методологија се заснива на принципу личне приче, јер досад је у том такмичењу око бројева (наравно да су бројеви битни), али то такмичење са бројевима донијело је доста негативног у смислу дехуманизације жртве. Такође, формирање свијести шта ми сами можемо учинити у проучавању Холокауста, па за почетак свако може да крене од своје породице и жртава које је имао, јер не постоји ниједан Србин, а да у 20-ом вијеку нема неког ко је живот изгубио на неком стратишту, указује професор Боро Станић. 

Учешће професора из Републике Српске на семинару резултат је сарадње Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Републичког педагошког завода РС и Владе Републике Српске. 

Семберске новине/М.Решидовић
​Фото: Б.Милошевић