У правилима Друштва за народно просвећивање и чување народног здравља које је основано по завршетку Првог свјетског рата1919. године и које је претходило оснивању Библиотеке, истакнуто је да је „задатак Друштва просвјећивање града и села у најбољем смислу и рад на побољшању народног здравља подизањем материјалне, хигијенске културе и хигијенског просвјећивања”.
 
Полазећи од становишта да је књига неопходан и незамјењив фактор у културном уздизању, Друштво је одлучило да своју многострану дјелатност обогати новим видовима садржаја и на тај начин попуни осјетну празнину у непостојању јавне библиотеке те оснива Централну књижницу са мрежом сеоских књижница.
 
Године 1932. Библиотеку су основали ентузијасти различитих занимања: доктор медицине Војислав Кецмановић, доктор ветерине Јоаким Перендија, професор Никола Мачкић и студент Михајло Богдановић.
 
Израђен је Правилник Друштва и утврђена главна начела рада, а затим се приступило прикупљању књига. Један дио књига купило је Друштво из својих средстава, а други дио је добијен на поклон.
 
Културно-просвјетни рад новоосноване Библиотеке био је веома разгранат. Он се огледао у обиљежавању значајних годишњица, организовању културних вечери, приказивању поучних филмова, одржавању аналфабетских течајева и предавања као и других видова делатности.
 
Историјат назива Библиотеке: 

• Књижница Друштва за народно просвјећивање и чување народног здравља од 1932. до 1934. 
• Од 1934. Просвјетно друштво „Филип Вишњић” 
• Од 1952. Градска Народна библиотека „Филип Вишњић” 
• Од 1958. Народна библиотека „Филип Вишњић” Бијељина 
• Од 2015. Ју Народна библиоека "Филип Вишњић" Бијељина  

Име Филип Вишњић добила је по пјеснику и гуслару Филипу Вишњићу, хроничару Карађорђеве буне чији животни пут креће из родне Трнове преко Међаша у Семберији до смрти у Грку (Срем) по њему названом Вишњићево.

Semberija info