Чедомир Стојановић, в. д. директора РиТЕ Угљевик: Произвели смо десет одсто електричне енергије изнад плана
Чедомир Стојановић већ двије године обавља функцију вршиоца дужности директора РиТЕ „Угљевик“. С обзиром на то да је остало још нешто више од два мјесеца до завршетка ове пословне године, питали смо Чедомира Стојановића, са каквим резултатима ово предузеће улази у тај пословни финиш и у којој мјери је пандемија вируса корона утицала на пословање овог електроенергетског гиганта.
- Пандемија вируса корона је значајно утицала на наше пословање. Два мјесеца смо радили на техничком минимуму, јер је био изражен проблем продаје електричне енергије. И продајна цијена је у то вријеме, како ми кажемо, била на историјском минимуму. Ипак, РиТЕ „Угљевик“ је издржала и пребродила та два тешка мјесеца. Сачували смо људске ресурсе, те смо имали минималан број обољелих. Успјели смо сачувати запослене од неке колективне заразе, што би представљало огроман проблем за друштвену заједницу и за комплетну регију. Овдје дневно дефилује око 2.000 људи, те смо инсистирали на стриктном провођењу и поштовању епидемиолошких мјера.
Како се све ово рефлектовало на производњу електричне енергије и на ископ откривке и угља на руднику?
- Наша је срећа да је производња током године била изузетно добра, тако да на данашњи дан (20. октобар) имамо произведених 1.320 гигават - часова електричне енергије, што представља 33,5 одсто у систему „Електропривреде РС“, односно, то представља 10 одсто произведене енергије изнад плана. Тих десет одсто изнад плана остварено је због добре снаге и поузданости рада Термоелектране у овој години. С друге стране, морали смо скратити рок за ремонт са 50 на 27 дана, јер нисмо могли радити неке планиране захвате на турбини. Разлог је у немогућности набављања резервних дијелова из Русије због пандемије, као и због немогућности доласка стручњака из иностранства. Урадили смо, дакле, скраћени ремонт, а дио послова смо оставили за наредену годину. Већ двадесетак дана након ремонта термоелектрана је у погону. Имамо стабилну производњу, а подигнут је и ниво производње електричне енергије за десетак одсто. Производња угља и откривке прати производњу енергије.
Прати ли и финансијски аспект овакве производне резултате?
- У том дијелу имамо одређене проблеме који су настали због немогућности „Електропривреде“ да нам редовно плаћа фактурисану енергију. Каснимо и са плаћањима добављачима, али, очекујемо да ће потражња за енергијом у овим наредним мјесецима расти и да ћемо успјети надокнадити пуно тога до краја године. Очекујемо позитиван финансијски резултат, иако је у старту био планиран минус у пословању од 14 милиона КМ. У овој години је прикључен систем за одсумпоравање у пробни рад, а услиједило је и враћање одређених кредита. Очекујемо, ипак, позитиван финансијски резултат, јер смо редуковали неке друге трошкове.
Пројекат одсумпоравања је једна од нај-већих инвестиција у регији у овом сектору привреде.
- То је тачно. Ми смо планирали да 28. октобра и званично пустимо у рад пројекат одсумпоравања који је до сада био у пробном раду. Еколошки резултати су изузетно добри. Без процеса одсумпоравања термоелектрана је дневно избацивала осамнаест тона сумпор – диоксида, а сада је то сведено на 150 килограма на дан. То нас доводи у ред еколошки најприхватљивијих термоелектрана у окружењу и Европи. Процес одсумпоравања је јако скуп процес. Од почетне инвестиције од 80 милиона еура, ми смо дошли до тога да у наредних двадесет година треба да враћамо ануитете у годишњем износу од десет милиона КМ, а на то треба додати трошкове утрошене електричне енергије на годишњем нивоу за рад псотројења у износу од шест милиона КМ. Осим тога неопходно нам је 200.000 тона кречњака за одсумпоравање, што кошта још око пет милина КМ. Тако је и наша производња електричне енергије поскупјела за двадесетак милиона на годишњем нивоу. То је огроман намет за РиТЕ „Угљевик“.
Шта је са пројектом откопавања угља на локацији „Угљевик исток“?
- Нови коп подразумијева откопавање откривке на дубљим слојевима, тако да смо морали поднијети захтјев Регулаторној комисији РС за повећање цијене електричне енергије. Оправданост за такав потез постоји и ми очекујемо да ћемо добити адекватну цијену која ће подмирити производне трошкове. Договорено је у систему „Електропривреде РС“ да то повећање не иде на терет купаца и крајњих потрошача, већ да се то питање регулише унутар међусобних економских односа у самој „Електропривреди“.
Јавност је била изненађена недавном вијешћу о прекиду рада на Руднику. Шта су то рудари тражили?
- Морам истаћи чињеницу да је рударски посао, као и посао на термоелектрани изузетно тежак. То није нимало наиван посао. Плате радника у највећој мјери оправдавају такав рад. Увијек буде незадовољства, у смислу одвајања цијене производног од пратећег, непроизводног рада. Обавили смо коректан, конструктиван разговор и договорили смо нека побољшања у оквиру важећег Колективног уговора. Рудари су након тог састанка били задовољни његовим исходом. Рудари и запослени у термоелектрани често раде и у ванредним околностима како би се спријечило испадање блока из погона. Имамо добре раднике и њихове плате су зарађене и заслужене.
Уколико уз двије хиљаде запослених у РиТЕ „Угљевик“ имате на уму да посредно, у другим фирмама које сарађују са РиТЕ „Угљевик“ ради још око три хиљаде радника, имамо ситуацију да око 5.000 радника има директну корист од овог предузећа. То значи да петнаест до 20.000 људи, укључујући чланове породица, живи од РиТЕ „Угљевик“. РиТЕ „Угљевик“ је у овој години имао значајне инвестиције у области набавке рударске опреме и механизације.
- Уз највећу инвестицију, систем за одсумпоравање, вриједан око 80 милиона евра, пуно је инвестиција на термоелектрани, везаних за ремонт постројења, а на руднику смо у овој години набавили четири дампера, четири гредера, турбо – дозер, треба да набавимо један средњи багер и три булдозера. Све то нећемо успјети набавити до краја године због одређених процедура набавке, али ћемо на прољеће реализовати и те набавке. У рад је већ пуштена и секундарна полумобилна дробилица. Вриједност свих набављених постројења на руднику у протеклих годину и по дана износи око 20 милиона КМ.
РиТЕ „Угљевик“ годинама су пратили неки тешки, помало и чудни судски спорови Је ли се ваш правни тим успио изборити са тим проблемом?
- Још увијек се боримо са тим проблемима. Недавно смо са фирмом „Терекс“ дошли у ситуацију да два пута плаћамо нешто што смо већ измирили. Упутили смо жалбу и очекујемо повољан исход. Ми смо у јулу морали уплатити око три милиона КМ „Терексу“. Спор се води од 2003. године. Након што је Влада РС донијела одлуку о кориштењу сопствене механизације на руднику, отпало је ангажовање трећих лица. Већ седамнаест година вуче се тај судски спор и крајње је вријеме да се стави тачка на то. Много тежи спор за нас представља арбитража са Словенијом која се, такође, приводи крају. Први степен доношења одлуке је задовољавајући за нас и добар дио тужбе је одбачен. Остала је обавеза испоруке одређене количине енергије по одређеној цијени. Чекамо на коначан исход тог спора. У једном моменту тај спор је пријетио затварањем РиТЕ „Угљевик“ и гашењем комплетне „Електропривреде РС“.
У прошлој години је обиљежено 120 година рударства у Угљевику. То је значајан јубилеј. Помиње се 2039. година као гранична, што се тиче производње електричне енергије.
- Што се тиче залиха угља, руде има чак и до 2050. године, тако су испитивања показала. Кључни проблем није у томе, већ у самој термоелектрани која је пројектована на 200.000 сати рада и ми смо близу те цифре. Међутим, одређеним улагањима и ревитализацијом дијелова постројења радни и експлоатациони вијек се продужавао. Сада радимо студију и нову анализу. Генерално, наша процјена иде на то да ће термоелектрана радити до 2040. године. Након тога биће неопходно радити детаљна испитивања. Дакле, термоелектрани предстоји двадесет година сигурног рада. С обзиром на то да је отворена 1985. године, биће то период од 55 година. Имала је и трогодишњи застој у раду током рата.
Често вас посјећују представници Владе РС, министри, члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Каква је сарадња са Владом и са локалном заједницом?
- Као стратешко предузеће, морамо имати тијесну сарадњу са Владом РС, јер нам они многе ствари одобравају посредством ,,Електропривреде РС” која у нашем капиталу учествује са 65 одсто. Морам похвалити сарадњу са ресорним министром, али и са Милорадом Додиком који нас охрабрује и даје нам ,,вјетар у леђа”. Немогућ је опстанак оваквог предузећа без те врсте подршке. Што се тиче локалне заједнице, ми директно помажемо општини Угљевик. Око 1.450 до 1.500 људи из Угљевика ради у РиТЕ ,,Угљевик”. Сваке године издвајамо око 5,5 милиона ренте општини Угљевик.
Семберске новине - Семберија инфо
- Пандемија вируса корона је значајно утицала на наше пословање. Два мјесеца смо радили на техничком минимуму, јер је био изражен проблем продаје електричне енергије. И продајна цијена је у то вријеме, како ми кажемо, била на историјском минимуму. Ипак, РиТЕ „Угљевик“ је издржала и пребродила та два тешка мјесеца. Сачували смо људске ресурсе, те смо имали минималан број обољелих. Успјели смо сачувати запослене од неке колективне заразе, што би представљало огроман проблем за друштвену заједницу и за комплетну регију. Овдје дневно дефилује око 2.000 људи, те смо инсистирали на стриктном провођењу и поштовању епидемиолошких мјера.
Како се све ово рефлектовало на производњу електричне енергије и на ископ откривке и угља на руднику?
- Наша је срећа да је производња током године била изузетно добра, тако да на данашњи дан (20. октобар) имамо произведених 1.320 гигават - часова електричне енергије, што представља 33,5 одсто у систему „Електропривреде РС“, односно, то представља 10 одсто произведене енергије изнад плана. Тих десет одсто изнад плана остварено је због добре снаге и поузданости рада Термоелектране у овој години. С друге стране, морали смо скратити рок за ремонт са 50 на 27 дана, јер нисмо могли радити неке планиране захвате на турбини. Разлог је у немогућности набављања резервних дијелова из Русије због пандемије, као и због немогућности доласка стручњака из иностранства. Урадили смо, дакле, скраћени ремонт, а дио послова смо оставили за наредену годину. Већ двадесетак дана након ремонта термоелектрана је у погону. Имамо стабилну производњу, а подигнут је и ниво производње електричне енергије за десетак одсто. Производња угља и откривке прати производњу енергије.
Прати ли и финансијски аспект овакве производне резултате?
- У том дијелу имамо одређене проблеме који су настали због немогућности „Електропривреде“ да нам редовно плаћа фактурисану енергију. Каснимо и са плаћањима добављачима, али, очекујемо да ће потражња за енергијом у овим наредним мјесецима расти и да ћемо успјети надокнадити пуно тога до краја године. Очекујемо позитиван финансијски резултат, иако је у старту био планиран минус у пословању од 14 милиона КМ. У овој години је прикључен систем за одсумпоравање у пробни рад, а услиједило је и враћање одређених кредита. Очекујемо, ипак, позитиван финансијски резултат, јер смо редуковали неке друге трошкове.
Пројекат одсумпоравања је једна од нај-већих инвестиција у регији у овом сектору привреде.
- То је тачно. Ми смо планирали да 28. октобра и званично пустимо у рад пројекат одсумпоравања који је до сада био у пробном раду. Еколошки резултати су изузетно добри. Без процеса одсумпоравања термоелектрана је дневно избацивала осамнаест тона сумпор – диоксида, а сада је то сведено на 150 килограма на дан. То нас доводи у ред еколошки најприхватљивијих термоелектрана у окружењу и Европи. Процес одсумпоравања је јако скуп процес. Од почетне инвестиције од 80 милиона еура, ми смо дошли до тога да у наредних двадесет година треба да враћамо ануитете у годишњем износу од десет милиона КМ, а на то треба додати трошкове утрошене електричне енергије на годишњем нивоу за рад псотројења у износу од шест милиона КМ. Осим тога неопходно нам је 200.000 тона кречњака за одсумпоравање, што кошта још око пет милина КМ. Тако је и наша производња електричне енергије поскупјела за двадесетак милиона на годишњем нивоу. То је огроман намет за РиТЕ „Угљевик“.
Шта је са пројектом откопавања угља на локацији „Угљевик исток“?
- Нови коп подразумијева откопавање откривке на дубљим слојевима, тако да смо морали поднијети захтјев Регулаторној комисији РС за повећање цијене електричне енергије. Оправданост за такав потез постоји и ми очекујемо да ћемо добити адекватну цијену која ће подмирити производне трошкове. Договорено је у систему „Електропривреде РС“ да то повећање не иде на терет купаца и крајњих потрошача, већ да се то питање регулише унутар међусобних економских односа у самој „Електропривреди“.
Јавност је била изненађена недавном вијешћу о прекиду рада на Руднику. Шта су то рудари тражили?
- Морам истаћи чињеницу да је рударски посао, као и посао на термоелектрани изузетно тежак. То није нимало наиван посао. Плате радника у највећој мјери оправдавају такав рад. Увијек буде незадовољства, у смислу одвајања цијене производног од пратећег, непроизводног рада. Обавили смо коректан, конструктиван разговор и договорили смо нека побољшања у оквиру важећег Колективног уговора. Рудари су након тог састанка били задовољни његовим исходом. Рудари и запослени у термоелектрани често раде и у ванредним околностима како би се спријечило испадање блока из погона. Имамо добре раднике и њихове плате су зарађене и заслужене.
Уколико уз двије хиљаде запослених у РиТЕ „Угљевик“ имате на уму да посредно, у другим фирмама које сарађују са РиТЕ „Угљевик“ ради још око три хиљаде радника, имамо ситуацију да око 5.000 радника има директну корист од овог предузећа. То значи да петнаест до 20.000 људи, укључујући чланове породица, живи од РиТЕ „Угљевик“. РиТЕ „Угљевик“ је у овој години имао значајне инвестиције у области набавке рударске опреме и механизације.
- Уз највећу инвестицију, систем за одсумпоравање, вриједан око 80 милиона евра, пуно је инвестиција на термоелектрани, везаних за ремонт постројења, а на руднику смо у овој години набавили четири дампера, четири гредера, турбо – дозер, треба да набавимо један средњи багер и три булдозера. Све то нећемо успјети набавити до краја године због одређених процедура набавке, али ћемо на прољеће реализовати и те набавке. У рад је већ пуштена и секундарна полумобилна дробилица. Вриједност свих набављених постројења на руднику у протеклих годину и по дана износи око 20 милиона КМ.
РиТЕ „Угљевик“ годинама су пратили неки тешки, помало и чудни судски спорови Је ли се ваш правни тим успио изборити са тим проблемом?
- Још увијек се боримо са тим проблемима. Недавно смо са фирмом „Терекс“ дошли у ситуацију да два пута плаћамо нешто што смо већ измирили. Упутили смо жалбу и очекујемо повољан исход. Ми смо у јулу морали уплатити око три милиона КМ „Терексу“. Спор се води од 2003. године. Након што је Влада РС донијела одлуку о кориштењу сопствене механизације на руднику, отпало је ангажовање трећих лица. Већ седамнаест година вуче се тај судски спор и крајње је вријеме да се стави тачка на то. Много тежи спор за нас представља арбитража са Словенијом која се, такође, приводи крају. Први степен доношења одлуке је задовољавајући за нас и добар дио тужбе је одбачен. Остала је обавеза испоруке одређене количине енергије по одређеној цијени. Чекамо на коначан исход тог спора. У једном моменту тај спор је пријетио затварањем РиТЕ „Угљевик“ и гашењем комплетне „Електропривреде РС“.
У прошлој години је обиљежено 120 година рударства у Угљевику. То је значајан јубилеј. Помиње се 2039. година као гранична, што се тиче производње електричне енергије.
- Што се тиче залиха угља, руде има чак и до 2050. године, тако су испитивања показала. Кључни проблем није у томе, већ у самој термоелектрани која је пројектована на 200.000 сати рада и ми смо близу те цифре. Међутим, одређеним улагањима и ревитализацијом дијелова постројења радни и експлоатациони вијек се продужавао. Сада радимо студију и нову анализу. Генерално, наша процјена иде на то да ће термоелектрана радити до 2040. године. Након тога биће неопходно радити детаљна испитивања. Дакле, термоелектрани предстоји двадесет година сигурног рада. С обзиром на то да је отворена 1985. године, биће то период од 55 година. Имала је и трогодишњи застој у раду током рата.
Често вас посјећују представници Владе РС, министри, члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Каква је сарадња са Владом и са локалном заједницом?
- Као стратешко предузеће, морамо имати тијесну сарадњу са Владом РС, јер нам они многе ствари одобравају посредством ,,Електропривреде РС” која у нашем капиталу учествује са 65 одсто. Морам похвалити сарадњу са ресорним министром, али и са Милорадом Додиком који нас охрабрује и даје нам ,,вјетар у леђа”. Немогућ је опстанак оваквог предузећа без те врсте подршке. Што се тиче локалне заједнице, ми директно помажемо општини Угљевик. Око 1.450 до 1.500 људи из Угљевика ради у РиТЕ ,,Угљевик”. Сваке године издвајамо око 5,5 милиона ренте општини Угљевик.
Семберске новине - Семберија инфо
