НОВЕ КУЋЕ УМЈЕСТО КУЋЕРАКА: УГЉЕВИК НЕМА БЕСКУЋНИКЕ, ТАЧНО СЕ ЗНА ГДЈЕ КО И КАКО ЖИВИ И КОМЕ ТРЕБА ПОМОЋ
У читавој угљевичкој општини нема бескућника, а они који живе у трошним здањима изградили су или ће да изграде, уз помоћ локалне власти, нове кровове над главом, каже Василије Перић, начелник општине Угљевик.
Према његовим ријечима, у општини тачно знају гдје ко и како живи и коме треба помоћ, која се даје по приоритетима. Прва нова здања изграђена су за вишечлане породице, које чине социјално угрожени људи , који су још и ратни војни и други инвалиди.Програм општине предвиђа да свако такво домаћинство добије по 10.000 конвертибилних марака.
-То је сасвим довољан новац да се, у најмању руку, кућа „стави под кров“, а локална власт помаже и на друге начине -каже Перић. Анимирали смо и људи који живе у дијеловима општине, гдје треба да се рјешавају мјештанима стамбени проблеми.
Долази, баш свугдје, до солидарности, помоћи и подршке у сваком погледу, па у релативно кратком року, у читавој општини, неће бити људи који немају солидне услове за живот и боравак у кућама, примјерен савременом времену.
У почетку су људи на ове најаве из општине гледали помало са невјерицом, а сада, када су се многи скућили, на најбољи начин, они који су „на чекању“ знају да ће и њиховим мукама доћи крај и да ће, умјесто кућерака, добити савремен и пристојан дом.
-Наши људи су свјесни, као и ми у локалној власти, да нема лијепог осјећаја за нас, док други муку муче у којекаквим кућерцима, живећи на ивици биолошког минимума -каже Перић.
-Такве људе и социјално збрињавамо колико год можемо, а често их дајемо и једнократне и друге помоћи да лакше „гурају“ кроз живот.Не смемо да живимо по оној народној која каже да „сит главном не вјерује“.
Градимо, кроз ову акцију, и све боље односе наших људи у мјесним заједницама, који су вратили, за овакве прилике, саборовања попут моби када треба некоме да се прискочи у помоћ, друже се и радују се кад некоме помогну.
Према његовим ријечима, у општини тачно знају гдје ко и како живи и коме треба помоћ, која се даје по приоритетима. Прва нова здања изграђена су за вишечлане породице, које чине социјално угрожени људи , који су још и ратни војни и други инвалиди.Програм општине предвиђа да свако такво домаћинство добије по 10.000 конвертибилних марака.
-То је сасвим довољан новац да се, у најмању руку, кућа „стави под кров“, а локална власт помаже и на друге начине -каже Перић. Анимирали смо и људи који живе у дијеловима општине, гдје треба да се рјешавају мјештанима стамбени проблеми.
Долази, баш свугдје, до солидарности, помоћи и подршке у сваком погледу, па у релативно кратком року, у читавој општини, неће бити људи који немају солидне услове за живот и боравак у кућама, примјерен савременом времену.
У почетку су људи на ове најаве из општине гледали помало са невјерицом, а сада, када су се многи скућили, на најбољи начин, они који су „на чекању“ знају да ће и њиховим мукама доћи крај и да ће, умјесто кућерака, добити савремен и пристојан дом.
-Наши људи су свјесни, као и ми у локалној власти, да нема лијепог осјећаја за нас, док други муку муче у којекаквим кућерцима, живећи на ивици биолошког минимума -каже Перић.
-Такве људе и социјално збрињавамо колико год можемо, а често их дајемо и једнократне и друге помоћи да лакше „гурају“ кроз живот.Не смемо да живимо по оној народној која каже да „сит главном не вјерује“.
Градимо, кроз ову акцију, и све боље односе наших људи у мјесним заједницама, који су вратили, за овакве прилике, саборовања попут моби када треба некоме да се прискочи у помоћ, друже се и радују се кад некоме помогну.