Putnički automobil “pasat karavan” ljubljanskih registarskih oznaka, star dve godine, služi Zoranu Čubruloviću, penzioneru iz sela Ledenice na Manjači, koji se u rodno mesto vratio posle četiri decenije u Sloveniji, za prevoz balvana.

– Sva drva za ogrev dovezao sam “pasatom” iz šume, uz strminu veću nego na Triglavu. U jednoj turi stanu dva kubika. Još je problem što je drvo mokro posle kiše, pa je još teže. Vozio sam istim autom i šljunak za kuću, kamen iz reke Krupe, željezne cevi, dasku, svašta… – priča Zoran pokazujući lepo uređeno imanje u rodnom kraju, piše Srpskainfo.

On kaže da se ovde, pre njegovog odlaska u Sloveniju 1978. godine, teško živelo, isto kao i u Rekavicama odakle je poreklom njegova supruga Đuja.

– Ovde mi je sada lepše i bolje nego u Ljubljani, vazduh je čistiji, a srce punije. Nekada je moj otac, a tako i deda, s velikog kamena nabacivao se na konja koji je sve donosio na leđima, i ljude, stvari, hranu. Sada se, moj kolegane, ovde dobro živi, a dok je mene, biće i auta – opisuje Zoran život u Ledenicama nekada i sada.
Ne brine ga što “pasat” vozi veliki teret i što bi to moglo loše uticati na motor.

– To je mašina, neka vozi dokle može. Kada se pokvari, nabaviću drugu. Narod gleda šta radim, čudi se i pita zašto ne nabavim traktor ili nekog angažujem za prevoz drva. Čemu će mi sve to kada imam auto. Jadna meni moja, a njemu njegova majka, jer nas je sudbina, njega Slovenca po poreklu i registraciji, a mene Srbina s Manjače, sastavila u ovom potoku – kaže Zoran kojem u poslu pomažu dva mladića iz komšiluka.

(blic.rs/srpskainfo.com)