NA DANAŠNjI DAN PRE 170 GODINA NIJAGARINI VODOPADI SU POTPUNO STALI


Bio je 30. mart 1848. godine. Nijagarini vodopadi su utihnuli. Voda upšte nije proticala jedno 30-40 sati, pa su stanovnici sa pravom krenuli da paniče.

Vodopadi su već u to vreme postali velika turistička atrakcija, pa su i sa američke i kanadske strane kuće pretvorene u smeštaje, a oko reke su izgrađeni mlinovi i hidroelektrane.
 
 
Kada je jedan američki farmer otišao u šetnju malo pre ponoći, 29. marta, primetio je nešto čudno - prvi put se nije čula buka vodopada. Kada je prišao bliže, video je da vode uopšte nema.
 
Već do jutra, vladala je velika tišina. Mlinovi i fabrike su prestali da rade. Moglo se videti korito reke, ribe su uginule, kornjače su tumarale okolo. Meštani su počeli da šetaju područjem koje je do pre nekoliko sati bilo prekriveno vodom, a mogli su da nađu zaostale pištolje, bajonete i tomahavke koje su sačuvali kao suvenire.
 
Mnogi su verovatno tada pomislili - da li je kraj sveta blizu?
 
Hiljade su pohrlile u crkve da se pomole da vodopadi ponovo krenu. Niko nije imao objašnjenje ovog događaja. Telegraf je u to vreme bio nov izum, najbliži grad Bafalo bio je udaljen tri sata i to samo ako su vozovi išli na vreme.
 
Međutim, ubrzo je baš iz Bafala stigla vest da su snažni jugozapadni vetrovi pomerili ogromne ledene blokove do jezera Iri čime se blokirao put ka reci Nijagari, pa je tako nastala svojevrsna ledena brana. To je još više nagnalo ljude da što pre dođu do vodopada kojih zapravo nije bilo. Čak su i američki vojnici promarširali praznim koritom što, naravno, nije bilo bezbedno jer niko nije znao kada će voda ponovo krenuti.
 
Vode nije bilo do 31. marta ujutru, a onda se čula dobro poznata buka u daljini. Odjednom, uz zaglušujuću grmljavinu, sve se ponovo ispunilo vodom. "Ledena brana" se obrušila i reka je mogla ponovo da teče.
 
Tako je bilo sve do 1969. godine kada su američki inženjeri, ovoga puta namerno, "isključili" vodopade, odnosno, preusmerili tok Nijagare na nekoliko meseci, daleko od američke strane vodopada. Prvobitni plan je bio da se ukloni velika količina kamenja na dnu vodopada i da se očisti korito. Međutim, od te ideje se posle nekoliko meseci odustalo, zbog velikih troškova. Inženjeri su u tom periodu "suše" proučavali korita i uklonili niz grešaka kako bi odložili postepenu eroziju Nijagarinih vodopada. Posle određenog vremena, ponovo su pustili reku da teče.



​Kurir