Vito i Tiho, i njihova kremanska avantura



U selu Kremna, nedaleko od Užica, nekada je bilo 500 zaposlenih i pedesetak penzionera – sada je obrnuto, a u osnovnoj školi, u poslednje dve decenije broj učenika je gotovo prepolovljen. Dva đaka prvaka potpuno bi se uklopila u tu sumornu demografsku sliku da u ovo planinsko selo nisu stigli posle Beča i Dubrovnika.
U Beču i Dubrovniku, gde su živeli, učionice se ne greju pećima na drva, sve je komfornije i savremenije. Ali Kremna, po svemu sudeći, imaju nešto što ta mesta nemaju.

"Moja mama je iz Dubrovnika, a tata je iz Austrije, mama jako puno voli Taru, pa smo došli ovamo. Lepo mi je, imam dosta drugara", navodi Tiho Vejković Štajner, učenik prvog razreda.

Dodaje da govori srpski, dubrovački, nemački i engleski, a u planu mu je, kako kaže, i savladavanje francuskog.
Od brata Tiha nekoliko minuta stariji Vito svoje kremansko detinjstvo doživljava kao veliku avanturu u kojoj su igre sa drugarima i njegova radoznalost nesputani.

"Živim u Selakovićima, pa do škole u Kremnima, kada nije veliki sneg, pešačim zajedno sa bratom", objašnjava Vito.

Pre par godina doseljena, ova porodica je Kremancima već prirasla za srce. Lepo su se i lako uklopili u ovdašnji način i ritam života.

"Roditelji veoma dobro sarađuju, pogotovo majka, koja radi sa nama razne projekte, uključili su se maksimalno", navodi Dragica Lučić, direktorka OŠ "Bogosav Janković" u selu Kremna.

Svemu što Kremanci odavno znaju, o svom čudesnom selu između Šargana i Tare, ova porodica je dala potvrdu i podgrejala nade.

"Svež je vazduh, komšije dele ovde sve", navodi Tiho.

I dok se drugi odavde iseljavaju, oni koji su mogli da biraju bilo koje mesto na planeti, za sebe i svoju decu, odabrali su upravo – Kremna.

RTS