Koliko Srbi danas imaju izdašnu ruku prilikom odlaska na svadbu - pitanje je koje je ovih dana ponovo aktuelizovano na društvenim mrežama. Naime, sve je počelo sa ispovijesti jednog korisnika društvenih mreža, koji je napisao kako mu je odlazak na svadbu kod daljih rođaka, ravan robiji.

Jedan post me povukao na ovu temu pa da vidim šta mislite. Zanima me kakve emocije vam izazove kad vas neko zove na svadbu? Dakle, ne mislim na najboljeg druga, drugaricu ili bližu rodbinu. Mislim na ove dalje rođake, prijatelje i sl. za koje ste i zaboravili da postoje i koje sigurno ne bi zvali na svoju da oni nisu vas. Meni je to kao poziv za neki kazamat, radije bih pristao da intenzivno kopam taj dan nego da ga provedem uštogljen sa mahom nepoznatim ljudima (postoji opcija da se napijem i ispadnem stoka). Osim toga, ne daje mi se tih 100 evra baš rado, a s obzirom da relativno rijetko idem na svadbe (izbjegavam koliko mogu), tu je i obavezna kupovina garderobe. E sad, tu me najviše nervira razmišljanje tipa “naljutiće se ako ne odemo”, “pa red je” i sl. a sa tim ljudima se čujemo bukvalno nikad – glasila je objava pomenutog muškarca na Redditu.
 
Uslijedili su komentari.
 
– Važi, prije bih otišao na svadbu nego kupovao garderobu. Do sada sam izmišljao razne razloge, ali uvijek otišao, ako su dalji, zabole me i za poklon, 50 € dovoljno, posjedim malo, čekam da se zapiju svi, šetam malo, popričam sa još preostalima treznima, čisto da budem viđen i paljba – napisao je jedan.
 
– Ne volim ni kod onih koji su mi bliski da idem na svadbu ili slavlje. Drago mi je zbog njih, zaista, ali pripreme, kupovina odjeće, cimanje mi je. Nisam blizak sa familijom, ako idem, idem da ispoštujem i to se tih par sati užasno smorim. Bukvalno mi je stres – priznaje drugi.

– Buraz, korona. Najbolji trenutni izgovor za sve, ili je imaš, ili neko tvoj ima, pa nećeš da rizikuješ, ili ti je jednostavno frka od velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru. Još ako imaš malu djecu/stare roditelje, taman – savjetuje treći.

– Čini mi se da smo kao nacija postali nekako utučeni. Vidim po komentarima, a i generalno mi je to utisak. Mislim da je loš standard poprilično kriv. Dosta se ljudi zatvaraju u uske krugove, mnogo stvari se gleda kroz finansije. Bio sam više puta u prilici da idem na slavlja gdje nisam blizak sa većinom, ali ne vidim problem. Uvijek je atmosfera vesela, uglavnom su ljudi prijatni prema tebi, čak i ako te prvi put vide, hrana je uvijek dobra i još ako si u prilici da nešto popiješ, bude to još interesantnije. Super prilika da možda upoznaš nekog, vidiš običaje nekog kraja ako ideš van svog mjesta, provedeš dan u prijatnoj atmosferi i budeš dio nečijeg veselja. Dajte ljudi malo pozitive – kaže četvrti.
 
Muškarac koji se požalio na problem, riješio je da odgovori.
 
– Nema veze sa finansijama. Nemam problem ni da se družim, jednostavno me opterećuje to da idem negdje gdje poznajem eventualno dva lika od 50+ godina i gdje ću se smarati do bola. Da ne spominjem cimanje za garderobu, ovo ono. Znam dosta ljudi kojima je to opterećenje. Najveći problem vidim u zvanju ljudi iz razloga “red je”, a sve se svodi na momenat kad se broje koverte. Ako se ne vidimo godinama, a živimo relativno blizu, nemoj da me zoveš na svadbu, jednostavno je. Onda meni praviš problem jer moram tebe da zovem, a sigurno mi ne bi pao na pamet jer, je li, zaboravio sam da postojiš koliko često se čujemo – napisao je on.

A ako vas je zanimalo koliko Srbi ostavljaju para u koverti, evo i različitih odgovora.
 
– Za neku tako bližu rodbinu, rekao bih 100 €, a za baš najbliže 200. Ako su neki lijevi, dosta i 50.
 
– Generalno mi je ok ako znam da će biti neka mlađa ekipa koju znam, onda se kvalitetno izbleji + cirka. Ako je neko bliži 100 € (baš blizak može 200), ostalima dosta 50.
 
– Zavisi koliko se napijem – bio je odgovor koje je mnoge nasmijao, piše Blic.
​
(Blic)