„Bondov“ sin kod Dačića po srpski pasoš


Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić susreo se danas sa Markom Popovim, sinom Duška Popova, po kome je britanski obaveštajac i pisac Ijan Fleming stvorio lik tajnog agenta 007, a koji je odlučio da uzme srpsko državljanstvo.

Šef srpske diplomatije zahvalio je Marku Popovu što nije zaboravio svoje poreklo i što je odlučio da uzme i srpsko državljanstvo. Dačić je gostu poželeo dobrodošlicu i izrazio nadu da mu je boravak u Beogradu ugodan.
Inače, njegov otac, Duško Popov, je bio dvostruki agent za britanski MI6 i  nemačko kontraobaveštajno odeljenje, Abver. Bio je jedan od najboljih agenata za vreme Drugog svetskog rata, a mnoge njegove odluke ili dojave u velikoj meri su uticale na sam rat. Ipak, Duško nije ostao poznat samo kao agent, njegova ličnost i život su bili inspiracija Ijanu Flemingu za oblikovanje najpoznatijeg filmskog tajnog agenta na svetu, Džejmsa Bonda 007.



Duško Popov je rođen 1912. godine u Titelu u dobrostojećoj trgovačkoj porodici. Studirao je prava u Frajburgu i u tom periodu je postao blizak prijatelj sa Johanom Jebsenom, mladim nemačkim aristokratom. U jednom trenutku, Gestapo je uhapsio Duška pod optužbom da je komunista. Jebsen mu je pomogao da ga oslobode.

Zato, kada se Johan pojavio u Beogradu 1940. godine i predložio Dušku da mu postane pomoćnik u nemačkom kontraobaveštajnom odeljenju, nije mogao da ga odbije. Da bi olakšao savest, odmah je sve prijavio Englezima u britanskoj ambasadi u Beogradu i postao i njihov špijun.

Duško je bio obrazovan, šarmantan, bogat, neoženjen i rado viđen gost na beogradskim zabavama i prijemima. Nemačka je htela od njega da napravi svog prvog superšpijuna jer je bio jedini koji je imao prolaz do najviših krugova britanskog društva, zahvaljujući prijateljstvu sa vojvodom od Kenta.



Ceo svoj posao Popov je radio iza paravana advokata brodarske kompanije. Nemci su mu dali tajno ime Ivan, a Britanci Tricikl. Putovao je u Rim, Lisabon, London i osim za vojne tajne, sve vreme se brinuo i za svoju rasturenu porodicu koja je bežala od Beograda do Dubrovnika i natrag.

Duškovi šefovi su bili Dž. S. Masterman, profesor istorije na Oksfordu, koji je u okviru tajne službe vodio sektor zadužen da obmanama iscrpljuje snagu nacista. Druga najvažnija ličnost za Popova bio je Stjuart Menzis, glava britanske obaveštajne službe i odgovoran samo Čerčilu.

Treća bitna osoba za Popova je bio Ijan Fleming, britanski agent koji je imao zadatak da ga prati. Navodno, još posle prvog susreta Fleming je postao skoro opčinjen njime. Jedno vreme su provodili mnogo vremena zajedno. Tako će mu on kasnije biti nadahnuće u stvaranju glavnog lika svojih romana o Džejmsu Bondu.

Samo nekoliko nedelja pre operacije iskrcavanja u Normandiji, Gestapo je u Lisabonu uhapsio Popovljevog prijatelja Jebsena. Britanci su se zabrinuli da će Jebsen odati Popova i ugroziti iskrcavanje, ali je bilo prekasno da se operacija obustavi. Iako ga je Gestapo mučio, Jebsen nije otkrio Popovljev identitet.



Osim uzbudljivog i rizičnog načina života, velikog uspeha kod žena, visokog stila i dovitljivosti u svakoj situaciji, Popov je bio inspiracija i za sam broj 007. Naime, Popov je rekao Flemingu da postoji određeni broj koji uvek zove kada se nalazi u teškoj situaciji. To je bio broj njegovog strica Milivoja Popova 26-007.

O Dušku Popovu su napisane mnoge knjige i snimljeni mnogi dokumentarni filmovi. Posle završetka Drugog svetskog rata, navodno je prestao da se aktivno bavi obaveštajnim radom.

Memoari Duška Popova pod naslovom Tricikl objavljeni su 1974. godine. Predgovor je napisao Even Montegju, njegov saradnik i autor knjige Čovek koji nije postojao. Preminuo je 10. avgusta 1981. godine ostavljajući iza sebe udovicu i četiri sina.