Sutra je praznik koji donosi spas: Etnolog Srećković nam otkriva šta nikako ne treba da radimo
Spasovdan je jedan od najvećih hrišćanskih praznika u Srbiji, koji se obeležava uz brojne običaje, verovanja i istorijski značaj, a narod ga smatra najsrećnijim danom u godini.
Takođe, Spasovdan je i slava Beograda, a njegovo obeležavanje započeo je Stefan Lazarević 1403. godine, kada je Beograd prvi put postao srpska prestonica. Nakon duge zabrane u periodu komunizma, tradicionalna Spasovdanska litija obnovljena je 1992. godine.
Spasovdan se smatra i velikim stočarskim praznikom. Tada se prvi put u godini jede hrana od novog mleka – sir, kajmak i mleko.
U mnogim krajevima Srbije postojao je i običaj da se muškarci i momci ne briju i ne šišaju do Spasovdana.
(Lepa I srećna)
- Spasovdan je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i smatra se najsrećnijim danom u godini.
- Povezan je sa brojnim istorijskim događajima, običajima i narodnim verovanjima.
- Danas spaja religiju, tradiciju i prehrišćanske običaje u jedinstven kulturni simbol.
Spasovdan kao dan za nove početke
Kako je objasnio Saša Srećković, etnolog i muzejski savetnik Etnografskog muzeja, u narodu postoji verovanje da je Spasovdan najbolji dan za započinjanje novih poslova, gradnju kuće i donošenje važnih odluka, jer sve što se tada započne prati napredak, spas i uspeh.Istorijski značaj Spasovdana
Srećković ističe da Spasovdan ima posebno mesto i u srpskoj istoriji. Na ovaj praznik obnarodovan je Dušanov zakonik, jedan od najznačajnijih pravnih akata srednjovekovne Srbije.Takođe, Spasovdan je i slava Beograda, a njegovo obeležavanje započeo je Stefan Lazarević 1403. godine, kada je Beograd prvi put postao srpska prestonica. Nakon duge zabrane u periodu komunizma, tradicionalna Spasovdanska litija obnovljena je 1992. godine.
Spasovdan se smatra i velikim stočarskim praznikom. Tada se prvi put u godini jede hrana od novog mleka – sir, kajmak i mleko.
U mnogim krajevima Srbije postojao je i običaj da se muškarci i momci ne briju i ne šišaju do Spasovdana.
Verovanja vezana za ovaj danPrema narodnom verovanju, na Spasovdan ne treba spavati tokom dana, jer se smatra da bi čovek mogao da „prespava sreću“, ali i da će ga tokom godine mučiti glavobolje.
Praznik koji spaja veru i tradiciju
Kako zaključuje Saša Srećković, Spasovdan je praznik u kome se vekovima prepliću hrišćanska vera, narodna tradicija i stara verovanja, zbog čega i danas zauzima posebno mesto u kulturi i duhovnosti srpskog naroda. (Lepa I srećna)
