Na bijeljinskoj buvljoj pijaci, kažu dobro upućeni, može se pronaći sve, od igle do lokomotive. Svakog utorka i petka prodavci iznose svoju robu koja se prodaje po izuzetno povoljnim cijenama, za marku, dvije, zavisno šta tražiš i čemu se nadaš da ćeš pronaći na sirotinjskoj pijaci „odbačenih stvari i uspomena“. Odjevni predmeti su najjeftiniji i koštaju dvije do tri KM po komadu. Obuća je nešto skuplja, pa prodavci traže po pet, deset, pa i četrdeset maraka za polovne, kako tvrde, kožne patike. Alatke, uglavnom polovne i već korištene, koštaju po marku do dvije.

​Međutim, kada se kupac malo više „zarovi“ u gomile izložene robe, može pronaći Hemingvejev roman „Zbogom oružje“ za samo jednu KM ili „Francuski sa izgovorom“. Tu je i foto – aparat, stara ruska „Zmena“ za samo desetak maraka. Stara pegla na ugalj, muzejska vrijednost, košta cijelih 20 KM. Nešto skuplje su mašinice za ribolovačke štapove, 50 KM, koliko košta i polovna gitara. Pumpe za vodu nude se po cijeni od 45 KM. Tu su vam stare polovne pegle, usisivači, fenovi za kosu, zidni satovi, plišane igračke i šta sve ne još. Trgovci kažu, roba je kvalitetna, njemačka i austrijska. Neki traže topliju gardeoru za hladnije zimske dane.
 
 „Sagni se i razgledaj“, izvikuju prodavci. „Kupi, ukoliko ti se svidi i ako ti treba“.

 Sa pijace svi odlaze zadovoljni. Neko je zaradio marku ili dvije, neko je popio prvu jutarnju kafu, skuvanu na improvizovanom štandu. Mnogi su samo razgledali i iščuđavali se nad tolikom jeftinoćom. Ne kaže se tek tako – sirotinjo i Bogu si teška.

Semberija info