:: Semberija INFO ::

 

30 ГОДИНА ОД НАЈВЕЋЕ ТРАГЕДИЈЕ. 90 РУДАРА ЛЕЖАЛО ЈЕ МРТВО НА ДУБИНИ ОД 700 МЕТАРА (ВИДЕО)


Foto: Vecernji.ba/Promo/RAS Srbija
Тог 17. новембра зачула се сирена коју ниједна алексиначка породица није жељела да чује. Она с оближњег рудника. Неки минут прије поднева, цијела екипа из сјеверне јаме, укупно њих 90, изгубило је своје животе, а са њима је запечаћена и историја дуга цијели вијек.

Прије тачно 30 година догодила се највећа рудничка трагедија, и то најпрофитабилнијег рудника у Србији.

Док се ноћна смена спремала за полазак, остављајући својим колегама рудник на чување, нису ни слутили да ће то бити последњи пут када ће их видјети.

Приликом уклањања једне од шина, ненамјерном грешком, изазван је пожар.

На дубини од 700 метара, мало је било вјероватно да би ико преживио. Ипак, окупљене породице које су одмах кренуле ка руднику, гајиле су и посљедњу наду.
 
Нажалост, реалност је била мало другачија.
 
Свих 90 рудара који су се тог јутра нашли у сјеверној јами изгубило је живот.

Извлачење тијела трајало је скоро мјесец дана, а да трагедија буде још већа, неки су пронађени на свега 10 метара од протока свјежег ваздуха.

Тог дана, заједно са рударима, умро је и рудник.

Иако је важио за један од најпрофитабилнијих и природно најбогатијих рудника, након трагедије наставак рада није био могућ.
 
Својевремено, радник у некадашњем руднику Љубиша Станојевић рекао је како је “рудник производио онолико колико сада производи њих девет заједно”.

Био је то посао који су сви вољели. С радошћу су долазили, и с радошћу одлазили до новог радног дана. Било је ту пријатеља различитих националности, а посао је био такав да се преносио с генерације на генерацију.

Након трагедије, велики број породица се одселио, а онај мали број који је остао свој посао пронашао је у оближњим рудницима Соко и Рембас.
 
У част и славу погинулим радницима снимљен је и филм “Музеј гаравих сјенки” ауторке Наташе Мијушковић који је приказан на РТС-у.


Прије неколико мјесеци отпочета су поновна ископавања у овом рудничком насељу, али само површинска. Питање је када и да ли ће се сјај Алексиначког рудника икада повратити. Једно је сигурно, богатство природних ресурса и даље је дубоко закопано у земљи.
 
(српскаинфо.цом)