ДОБРИВОЈЕ ТОША БАРЈАКТАРЕВИЋ: Прзница, а одличан играч
Тоша је био робустан и брз играч који је играо лијевог бека у ФК ,,Пролетер’’ и то на тај начин да је осамдесетих година двадесетог вијека био претеча данашњих модерних спољних играча. Незаборавни су његови брзи продори по лијевој страни, након чега је ишао оштар центаршут у противнички казнени простор, а на тај начин постигнути су многи голови, од којих су неки били јако важни.
Још се сјећамо његовог гола за изједначење резултата у Брезовом Пољу када је ,,Пролетер’’ губио прво полувријеме 4:0, а уласком Тоше и Тарзе преокренут је резултат и тим голом освојен је један бод који ,,Пролетеру’’ много значио на крају првенства за освајање првог мјеста и пласману у већи ранг такмичења.
Након што је запажен у млађим категорима ,,Пролетера’’, тадашњи тренер Недјељко Панић, Тошу прекомандује у сениорски састав и он дебитује у првенству 1977. године. Истина, започео је да играа лијево крило, али је убрзо прекомандован на бека, гдје је и завршио своју фудбалску каријеру у Дворовима и то 1990. године када прелази у ФК ,,Младост“ Велика Обарска. Оставио је завидан утисак својим играма и био је незамјењива карика у систему игре ,,Пролетера’’. Пошто је био „прзница“ и кратких живаца, често су га судије санкционисале жутим, а и црвеним картонима, али то га није спутавало да настави са добрим играма. Одиграо је близу четири стотине утакмица у ,,Пролетеру’’ и постигао 7-8 погодака.
Тоша је један од ријетких играча који је имао своје личне навијаче. Наиме, са сјеверне стране игралишта утакмицу је увијек пратио Проко Кока Јовановић, који је био велики фан Тоше и његове игре. Често се са те стране могло чути: „Тојо (Тоша), пали моторе“. Тада би услиједио Тошин неухватљиви продор по лијевој страни, уз аплаузе присутних.
Занимљиво је и то да је својим играма изазивао тихе патње обожаватељки које су му поруке слале путем новина.
Памти се и то да је Тоша једну сезону, ради запослења, провео у ФК ,,Семберија“ из Новог Села и тада постигао рекордних 36 голова за сезону.
За стварање историје фудбала у Дворовима, од 1999. године, Добривоје Тоша Барјактаревић је носилац „СРЕБРНЕ ПЛАКЕТЕ ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ ДВОРОВИ“.
Из архива ФК ,,Пролетер’’ забиљежио Владан Симеуновић
Још се сјећамо његовог гола за изједначење резултата у Брезовом Пољу када је ,,Пролетер’’ губио прво полувријеме 4:0, а уласком Тоше и Тарзе преокренут је резултат и тим голом освојен је један бод који ,,Пролетеру’’ много значио на крају првенства за освајање првог мјеста и пласману у већи ранг такмичења.
Након што је запажен у млађим категорима ,,Пролетера’’, тадашњи тренер Недјељко Панић, Тошу прекомандује у сениорски састав и он дебитује у првенству 1977. године. Истина, започео је да играа лијево крило, али је убрзо прекомандован на бека, гдје је и завршио своју фудбалску каријеру у Дворовима и то 1990. године када прелази у ФК ,,Младост“ Велика Обарска. Оставио је завидан утисак својим играма и био је незамјењива карика у систему игре ,,Пролетера’’. Пошто је био „прзница“ и кратких живаца, често су га судије санкционисале жутим, а и црвеним картонима, али то га није спутавало да настави са добрим играма. Одиграо је близу четири стотине утакмица у ,,Пролетеру’’ и постигао 7-8 погодака.
Тоша је један од ријетких играча који је имао своје личне навијаче. Наиме, са сјеверне стране игралишта утакмицу је увијек пратио Проко Кока Јовановић, који је био велики фан Тоше и његове игре. Често се са те стране могло чути: „Тојо (Тоша), пали моторе“. Тада би услиједио Тошин неухватљиви продор по лијевој страни, уз аплаузе присутних.
Занимљиво је и то да је својим играма изазивао тихе патње обожаватељки које су му поруке слале путем новина.
Памти се и то да је Тоша једну сезону, ради запослења, провео у ФК ,,Семберија“ из Новог Села и тада постигао рекордних 36 голова за сезону.
За стварање историје фудбала у Дворовима, од 1999. године, Добривоје Тоша Барјактаревић је носилац „СРЕБРНЕ ПЛАКЕТЕ ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ ДВОРОВИ“.
Из архива ФК ,,Пролетер’’ забиљежио Владан Симеуновић
