Рад са млађим категоријама је оно што овај клуб чини препознатљивим у БиХ и шире. Ако погледамо табеле оних лига у којима се такмиче омладинци ,,Будућности’’, стручност и љубав брачног пара Чојић и екипе тренера које су окупили видјећемо у горњим дијеловима тих табела. Тамо пише КК „Будућност. Пионири и кадети КК „Будућност“ су у првенству РС неколико пута освајали шампионске титуле, док су у шампионату БиХ три пута били прваци. Још једна специфичност овог клуба је чињеница да кадетска екипа чини окосницу сениорског тима који се такмичи у Првој лиги РС. Таква млада екипа је регуларни дио Прве лиге РС завршила на другом мјесту и кроз плеј оф има шансу да освоји првенство.



- У првом тиму имамо само три пунољетна кошаркаша који су и тренери нашим млађим селекцијама. Њихов основни задатак у сениорској екипи је да буду спортска и педагошка подршка нашим младим кошаркашима. Динко Пељто је наш најискуснији кошаркаш и његов је задатак да „школује“ наше младе плејмејкере. Лука Јовановић и Небојша Еркић имају сличне задатке,“ каже Драгана Чојић.
 
И у женској селекцији клуба је слична ситуација гдје млађе кошаркашице чине основу сениорског тима ЖКК „Будућност“ које су регуларни дио сезоне 2020/21. завршиле на трећој позицији на табели, а плејоф су завршиле као вицешампионке Прве лиге РС.

- У финалу плеј офа играли смо са ЖКК „Лавови“ из Брчког за које је наступала сјајна Милица Дабовић која је нама учинила велику услугу, јер је током четири финалне утакмице пуно „одшколовала“ моје цурице, више него све остале кошаркашице „Лавова“. Ми смо за Милицу морали да организујемо посебну одбрану, да будемо мудри и не дозволимо јој да нам узме лопту с леђа и још много финеса. Тако да нам је у таквим ситуацијама резултат у другом плану,“ појашњава Драгана Чојић.
 
Пажљивији спортски посматрачи примјећују да противничке екипе, са много мотива излазе на мегдан и мушкој и женској екипи КК „Будућност“, исказујући на тај начин поштовање овој младој екипи.
КК „Будућност“ је школа за 120 до 150 дјеце и омладинаца. Ранији остварени резултати су најбоља препорука родитељима да своје дијете предају у сигурне руке брачног пара Чојић. До сада је кроз њихову школу кошарке прошао Бориша Симанић, који након седам година у КК „Црвена звезда МТС“ каријеру наставља у КК ,,Мега’’. Са репрезентацијом Србије је освојио сребрену медаљу на Европском првенству за кадете 2013. године. Његош Сикираш ову сезону наступа у шпанској лиги за  КК „Montakit Fuenlabrada“, а са репрезентацијом БиХ 2015. године освојио je Европско првенство за кадете. Ђоко Шалић већ двије сезоне игра у београдском КК „Динамик“, а Никола Радовановић у другом београдском клубу, КК „Партизан“. Марица Гајић је једна од најуспјешнијих бх. кошаркашица, а ове сезоне биљежи добре партије у дресу шпанског тима КК „Авенида“. Упућени у кошарку сматрају да је само питање времена када ће Марица заиграти у америчкој WNBA лиги.

Упркос оваквим успјесима, у КК „Будућности“ чврсто стоје на земљи, свјесни да не могу сва дјеца, која пређу праг дворане у Тиршовој, постати звијезде свјетског гласа. Неки ће каријеру наставити у другим клубовима у БиХ, неки ће, можда, усвојена знања показати у неком факултетском тиму, неки ће... Јако су поносни на чињеницу да је пет кошаркаша актуелног сазива КК „Радник“ Бијељина своје кошаркашке вјештине усавршавало на паркету КК „Будућност“.
 
- Због пандемије вируса, сви спортски колективи у граду су у катастрофално лошој ситуацији и сви су очи усмјерили ка финансијској помоћи из градског буџета. Ја бих заиста вољела када би надлежни већу пажњу посвећивали оним спортским колективима који су „произвођачи“ младих и квалитених спортиста. У граду имамо клубове који формирају сјајне фудбалере, кошаркаше, каратисте..., а који због изостанка подршке надлежних тешко долазе до изражаја,“ поручила је за крај разговора Драгана Чојић.
 
Од активног играња до откривања талената
 
Средином 1980-тих Драгана Чојић је закорачила у свијет кошарке на паркету бијељинског КК „Радник“. Слиједи одлазак у Тузлу гдје је са КК „Јединство“ три пута била првак СФРЈ и првак Европе 1989. године. Потом слиједи спортско путешествије преко Њемачке, Швајцарске и Белгије да би се 1998. године вратила у родни град и помогла послијератну ревитализацију женске кошарке у Бијељини. До краја каријере је наступала у БиХ за Младост из Бања Луке, РМУ Бановићи, Жељезничар из Сарајева... По окончању активног играња кошарке посветила се откривању или, како сама каже „производњи“ младих талентованих спортиста.
 
Много је дјеце прошло кроз нашу кућу

Када смо направили клуб муж и ја смо одлучили да талентоване дјечаке и дјевојчице доведемо код себе у кућу и покушамо од њих да извучемо максимум. Водили смо и рачуна да то буду дјеца која су социјално угроженија, живе мало тежи живот, из неких забаченијих дијелова БиХ. Много дјеце је прошло кроз нашу кућу, они су живјели као равноправни чланови наше породице, ми смо били њихови „кошаркашки родитељи” и када би одлазили од нас ми смо настављали да будемо њихови савјетници. Резултат тога су врло успјешне кошаркашке каријере“, подсјећа Драгана Чојић.

​Семберске новине - Семберија инфо