РОД И ПРИНОСИ ИЗНАД ОЧЕКИВАНОГ
Овогодишњу жетву пшенице у Семберији обиљежио је изузетно добар род пшенице и приноси од пет до седам тона по хектару, зависно од парцеле, што се сматра изузетно добрим приносом хљебног жита.
У Одјељењу за пољопривреду Градске управе Бијељина кажу да је и хектолитар изнад очекиваних параметара, те да износи од 78 до 82, па и 83.
Сретен Вучковић, самостални референт за пољопривреду у ресорном одјељењу истиче да је влажност пшенице од 12,30 до 13 одсто, што је, такође, изузетно добар параметар.
Жетва је настављена након краткотрајног прекида изазваног кишом. Ових дана поново се најављује захлађење и падавине, тако да комбајни даноноћно раде на њивама. Млинари нуде откупну цијену од 30 пфенига по килограму, чиме се, евентуално, уколико се оствари принос од шест тона по хектару, могу покрити трошкови јесење сјетве, прихране и заштите пшенице током прољећа“, каже Вучковић.
У Горњем Црњелову, испред „Млина Павловић“, затекли смо колону трактора са приколицама који су довезли пшеницу. Запослени у овом млину кажу да одавно нису добили бољу пшеницу од произвођача из Семберије.
Хектолитар износи од 76 до 84, влажност задовољавајућа, протеини и глутени нешто слабији од уобичајених параметара. У најкраћем, имамо једну родну и берићетну годину, што се тиче пшенице“, каже радник који је запослен на пријему пшенице у „Млину Павловић“.
Осамдесетпетогодишњи Цвијетин Николић из Црњелова довезао је пшеницу у „Млин Павловић“.
Имао сам засијано око 12 дунума пшеницом. Пшеница није полегла, зрно је суво, очекујем добар принос, али ћу знати какво је стање када се пшеница извага. Некада сам орао земљу и под аренду и сијао, али су ме године стигле“, каже Цвијетин Николић.
Произвођачи очекују подстицај од 300 марака по хектару
Произвођачи житарица очекују да ће у овој години за пшеницу од ресорног министарства добити подстицај у износу од 300 КМ по хектару. У прошлој години подстицај је износио 200 КМ по хектару, али су произвођачи могли рачунати и на пет пфенига по килограму откупљене пшенице, што у овој години није случај.
Прошлогодишња калкулација је показивала да су произвођачи за хектар засијане пшенице морали издвојити 1.765 КМ, док је зарада, уз просвечан род од шест тона по хектару, износила 1.620 КМ. То значи, да су у прошлој години произвођачи имали губитак на пшеници од 145 КМ по хектару, уз откупну цијену од 27 пфенига. Овог љета ситуација је, ипак, нешто повољнија.
На тржишту мртва трка
Бошко Радић, један од већих произвођача житарица у Семберији, каже да, што се тиче исплативости производње пшенице, имамо ,,мртву трку” на тржишту.
У прошлој години имали смо просјечан принос од 4,5 тона по хектару, у овој години очекујемо просјечан принос од пет тона. Квалитет овогодишњег рода је изузетно добар. Са пријатељима сам лагеровао око 500 тона пшенице и чекаћемо два до три мјесеца. Оптерећују нас рате кредита, те ћемо пшеницу морати продати након извијесног времена. Очекујем да ће се и у наредним годинама, уколико остане оваква нестимулативна откупна цијена, смањивати површине под пшеницом на нашим њивама”, каже Радић.
Семберија инфо
У Одјељењу за пољопривреду Градске управе Бијељина кажу да је и хектолитар изнад очекиваних параметара, те да износи од 78 до 82, па и 83.
Сретен Вучковић, самостални референт за пољопривреду у ресорном одјељењу истиче да је влажност пшенице од 12,30 до 13 одсто, што је, такође, изузетно добар параметар.
Жетва је настављена након краткотрајног прекида изазваног кишом. Ових дана поново се најављује захлађење и падавине, тако да комбајни даноноћно раде на њивама. Млинари нуде откупну цијену од 30 пфенига по килограму, чиме се, евентуално, уколико се оствари принос од шест тона по хектару, могу покрити трошкови јесење сјетве, прихране и заштите пшенице током прољећа“, каже Вучковић.
У Горњем Црњелову, испред „Млина Павловић“, затекли смо колону трактора са приколицама који су довезли пшеницу. Запослени у овом млину кажу да одавно нису добили бољу пшеницу од произвођача из Семберије.
Хектолитар износи од 76 до 84, влажност задовољавајућа, протеини и глутени нешто слабији од уобичајених параметара. У најкраћем, имамо једну родну и берићетну годину, што се тиче пшенице“, каже радник који је запослен на пријему пшенице у „Млину Павловић“.
Осамдесетпетогодишњи Цвијетин Николић из Црњелова довезао је пшеницу у „Млин Павловић“.
Имао сам засијано око 12 дунума пшеницом. Пшеница није полегла, зрно је суво, очекујем добар принос, али ћу знати какво је стање када се пшеница извага. Некада сам орао земљу и под аренду и сијао, али су ме године стигле“, каже Цвијетин Николић.
Произвођачи очекују подстицај од 300 марака по хектару
Произвођачи житарица очекују да ће у овој години за пшеницу од ресорног министарства добити подстицај у износу од 300 КМ по хектару. У прошлој години подстицај је износио 200 КМ по хектару, али су произвођачи могли рачунати и на пет пфенига по килограму откупљене пшенице, што у овој години није случај.
Прошлогодишња калкулација је показивала да су произвођачи за хектар засијане пшенице морали издвојити 1.765 КМ, док је зарада, уз просвечан род од шест тона по хектару, износила 1.620 КМ. То значи, да су у прошлој години произвођачи имали губитак на пшеници од 145 КМ по хектару, уз откупну цијену од 27 пфенига. Овог љета ситуација је, ипак, нешто повољнија.
На тржишту мртва трка
Бошко Радић, један од већих произвођача житарица у Семберији, каже да, што се тиче исплативости производње пшенице, имамо ,,мртву трку” на тржишту.
У прошлој години имали смо просјечан принос од 4,5 тона по хектару, у овој години очекујемо просјечан принос од пет тона. Квалитет овогодишњег рода је изузетно добар. Са пријатељима сам лагеровао око 500 тона пшенице и чекаћемо два до три мјесеца. Оптерећују нас рате кредита, те ћемо пшеницу морати продати након извијесног времена. Очекујем да ће се и у наредним годинама, уколико остане оваква нестимулативна откупна цијена, смањивати површине под пшеницом на нашим њивама”, каже Радић.
Семберија инфо
