Ана Драгојловић, из семберског села Амајлије, од малих ногу воли цвијеће и љековито биље. Рођена је у Винској код Босанског Брода, али су је ратне и животне неприлике довеле до Семберије, гдје је свила породично гнијездо.

“Муж је, нажалост, у међувремену умро. Изродили смо троје дјеце, Бојану и Јелену, те сина Борислава. Од старије кћерке Бојане имам и двоје унучади, Михајла и Лазара. Од љековитог биља тренутно узгајам нану, пчелињу траву, матичњак, рањеник, пелин, рузмарин... Узгајам и цвијеће и медоносно биље, свилени багрем или албицију, те каталпу. Припремам и прополис капи, као и тинктуру од гавези за реуматска обољења. Често изнесем биљке и на Зелену пијацу у Бијељини. Људе занима необично цвијеће, које су узгајале њихове баке и прабаке. Још увијек људи знају за “ноћну фрајлу”, “дуван цвијет”, “свекрвин језик”, “кишни љиљан”.  Пуно узгајам такозване “трајнице”, које остају у земљи и цвјетају дуги низ година. Тренутно узгајам и различите врсте кактуса. Трудим се да пронађем цвијеће које се некада давно узгајало у овим крајевима. Ту спада и милодух, које су некада момци сјекли дјевојкама. Међутим, све се промијенило, како у градовима, тако и на селима. Сада момци дјевојкама скидају вратнице на капијама”.



Ана каже да нешто од љековитог биља и цвијећа успијева и продати, те на тај начин поправља кућни буџет.

“О љековитом биљу и цвијећу сам учила од старијих, искуснијих. На овакав начин упознајем људе који воле цвијеће, украсно и љековито биље”. 

Биљке у пластенику, каже Ана, воле и музику, те је грамофон током цијелог дана укључен. Цвијеће и музика међусобно се допуњују.

Семберија инфо - Љ. Љубојевић
​Фото - Б. Милошевић