Ирена Перић Мићановић, која је радила у Бијељини као тренер тениса, већ дуги низ година ради као тениски тренер у Бечу, гдје је остварила запажене резултате. Ирена, која тренутно ради у Спортско-рекреативном клубу "Marswiese" у Бечу, истиче да је за њу велико задовољство радити са младим људима.

„Рад са младим људима је велико задовољство за мене. Утицати, на неки начин,  на  развој њиховог самопоуздања, помоћи им да покажу и докажу своје физичке и менталне способности на терену. Учити их да буду праведни и позитивни, да се из сваког пораза нешто научи, каже Ирена за „Семберске новине“.  Према њеним ријечима, спорт за њу представља одређен начин живота, те константни рад на развоју како физичких  тако и менталних способности.



„Спорт нам омогућава развој емоционалне и социјалне интелигенције. Постављајући себи циљеве морамо упорним радом и трудом корак по корак да се усавршавамо, да јачамо свој  карактер, тако што ћемо остати позитивни и упорни кад год не остваримо циљ“, наглашава Перић Мићановић. У спорту је, каже она, неопходно вјеровати у себе, градити своје самопоуздање и не одустајати. 

Прве тениске кораке научила је у Тениском клубу "Слобода"  у Тузли. „Као дјевојчица са четири или пет година, проводећи вријеме на на мору, гледала сам дјевојчице како трче по тениском терену у бијелим хаљиницама, и тада ми се појавила жеља да будем једна од њих. Појавом насе чувене тенисерке Монике Селеш, моје интересовање је нагло порасло и успјела сам да наговорим тату да ме упише у школу тениса у Тениском клубу "Слобода" у Тузли, каже Ирена.

Тада почиње да расте њена љубав према тенису и  почињу њена прва спортска путовања на турнире и такмичења. Од 1994. године наставља тренинге у бијељинском Тениском клубу Пантери, који касније мијења назив у Тениски Клуб "Ас".

„У овом клубу су почели моји први тренерски кораци. Најљепше успомене вежу ме за овај клуб. Ту сам доживјела најбољи тимски рад са колегиницом Биљаном Добросављевић, колегом Синишом Лазићем и колегиницом Снежаном Ристић. Дивно смо функционисали и остварили заједно запажене резултате у Републици Српској и шире, наглашава Ирена. Истиче да јој је посебно задовољство било радити са Биљаном Добросављевић и водити дјецу на турнире, у исте клубове гдје су њих двије путовале да се такмиче  као дјевојчице.

Каже да се одлучила за одлазак из Бијељине, јер локална заједница није била заинтересована за развој спорта, конкретно тениса. „Мој одлазак у Беч везан је за моје лично разочарење у људе и систем који влада већ дуго у комплетној држави.  У Бијељини сам имала жељу да са колегиницом отворим тениске терене, али нисмо добиле дозволу за њихову изградњу, истиче Ирена. Након десет година рада у Тениском клубу „Ас“ у Бијељини и уз низ разочарења, каже Ирена, одлучила је да крене у иностранство и започне нови живот.

“Одлучила сам да покушам да се снађем у иностранству. Надала сам се да ћу моћи да радим и да живим од свог рада, да ћу бити адекватно плаћена за мој посао. Хтјела сам да одем негдје гдје није битно да ли су родитељи у политичкој партији, да ли је тата у добрим односима са људима на власти, негдје гдје не морам да скупљам гласове на изборима за поједине политичаре да би, можда, добила посао у струци након избора, истакла је Перић Мићановић.

Каже да је срећна и задовољна  статусом и послом у Спортско-рекреативном клубу "Marswiese" у Бечу, те да, како стоје сада ствари, нема намјеру да се враћа да живи у БиХ. Ни прва,а ни посљедња, Ирена у БиХ није могла пронаћи посао, иако је  факултетски образована.

„Завршила сам Економски факултет у Брчком, али нисам могла да нађем посао. Мислим да се у БиХ никада неће успоставити систем гдје ће се давати шанса способним и вриједним младим људима. Прије ће да добије посао неко са завршеним приватним факултетом, али уз одређено познанство, него неко са најбољим оцјенама са државног факултета. Жао ми је што је то тако у БиХ, додала  је Ирена, која је 1981 годиште.

Семберске новине - Семберија инфо - З- Кусмук