1. Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Неко је рекао да је успјех остваривање жеља срца, и по мени је то најбоља дефиниција успјеха ста год радили у било ком сегменту живота. Сматрам својим највећим успјехом то сто сам опстала и остварила свој  пут жеља и планова у вријеме кад то није било нимало лако у средини која захтијева шаблонско живљење и понашање.
Али, када бих морала да изаберем једну «жељу срца» која се остварила и значи успјех, то би дефинитивно била улога родитеља без које све ово чиме се бавим не би било потпуно.
 
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао.
  Нема сличности у ономе сто сам жељела постати «кад порастем» и ово чиме се данас бавим.
Осамдесетих, већини дјевојчица је идол била Лепа Брена, а ја сам пред огледалом маштала о томе да пјевам пред много људи у сукњици на волане.
Данас знам да то није била пука опчињеност њеним ликом и дјелом, већ енергијом којом је она тада плијенила.
 
3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
Једна од књига које сам прочитала у задње вријеме, а која је оставила на мене велики утисак, јесте «Онда је дошла добра вила»  Љиљане Хабјановић. Безусловна љубав једне мајке према дјетету које одлази у свијет одраслих суочен са свим изазовима у средини и времену које оно носи, њена немоћ у ситуацијама кад осим љубави и жеље да избави дијете из канџи зла савременог друштва родитељ не може ништа више да уради и понуди, фасцинира током читања.
Снага и вјера те исте љубави која на крају побјеђјује сва зла и доноси спас цијелој породици. Топла препорука за читање, свим родитељима, као упозорење и опомена, јер ништа се не дешава тамо негдје, него код нас, јако близу. А родитељ је тај који може пуно тога урадити чак и онда кад не постоје шансе да се ситуација промијени. Само снагом своје љубави.
 
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
 Слободног времена јако мало имам, али се трудим да га искористим најбоље што умијем. Писање је оно сто ме испуњава, терен гдје често побјегнем кад хоћу да се искључим од свега. Такође одласци у природу са породицом и пријатељима су начин да се опустим и напуним батерије.
 
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Бијељина као град би требала унаприједити систем образовања као и подићи ниво здравствене свијести како код младог тако и код старијег становништва.
 
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Ентузијаста по природи, а Бијељина је мој родни град, ја је за пар година видим прије свега као један од центара у Републици који ће у свим новосаграђеним објектима имати макар по једно мјесто за младе и породицу, а да то није угоститељски објекат.

Семберија инфо