Михајло Васић из Бијељине умјетничком фотографијом бави се већ пет година и његово интересовање за ову умјетност почиње од момента када је током шетње природом, својим мобилним телефоном забиљежио један пејзаж.



-Тада се у мени пробудила жеља да изучавам свијет фотографије. Учио сам о начинима фотографисања, кадрирању, пратио сам радове других фотографа и константно радио на свом усавршавању, што и даље чиним. Јако волим природу и члан сам и планинарског друштва ,,Мајевица” из Бијељине. Захваљујући њима обишао сам разна мјеста у Босни и Херцеговини, а и ван ње. Трудим се да што више времена проведем ван насељених мјеста, ван буке, гужве и нереда. Природа је једино мјесто гдје заиста осјетим мир, она ми и буди потребу да сву њену љепоту забиљежим кроз фотографију. Бавим се ја и другим видовима фотографије, али највећу страст имам баш према пејзажима - појашњава за "Семберске новине" студент Михајло Васић.
 

Коментаришући који су му најдражи мотиви за фотографију Михајло каже да најчешће фотографише "скривене" локације, односно мјеста и предјеле крај којих многи пролазе, али их не запазе. 

- За многе фотографије ме људи питају “а гдје је ово?”, а да ни не знају да се то налази на можда чак и пар стотина метара од њихових домова - шаљиво ће овај млади заљубљеник у фотографију. 


Михајлове фотографије су се могле видјети на неколико колективних изложби и привукле су велику пажњу.
- До сада сам своје радове излагао на шест колективних изложби у склопу Удружења ликовних умјетника “Свети Лука” из Бијељине, чији сам члан више од три године и уз чију сам помоћ добио прилику да се представим јавности. Учествовао сам и на неколико онлајн (on line) такмичења на којима сам добијао и награде. За сада не тежим толико ка томе да добијам награде јер ми је ово хоби који радим из сопственог задовољства и у слободно вријеме. Током изложби добијао сам значајан број позитивних критика од стране мајстора фотографије као и од људи чији умјетнички рад редовно пратим и чије мишљење јако уважавам - говори Михајло Васић и наглашава да се поред фотографије бави и видеографијом.




Коментаришући тврдњу да "слика говори више од хиљаду ријечи", Михајло каже да је та тврдња потпуно тачна.
- Међутим, да би фотографија била потпуна, потребно је да преноси неку емоцију, да самим погледом осјетите оно што је осјетио и њен аутор у тренутку када ју је забиљежио. 


- Током студирања волонтирам у "Four Pixel Studio" чији је власник Бојан Петричевић, а након студирања планирам да се потпуно посветим раду у "Four Pixel Studio". Имам 21 годину и живим у Бијељини. Волим природу, шетњу, планинарење, а фотографијом покушавам забиљежити сву њену љепоту. Иначе, завршио сам Техничку школу "Михајло Пупин" у Бијељини., смјер "техничар електроенергетике", а након студирања планирам да се професионално бавим фотографијом и видеографијом. Сматрам да нема бољег посла од онога који волите, ма какав год то посао био. Тежим да то и остварим, да своју љубав ка фотографији искажем и кроз посао - прецизира Михајло. 

Подсјећа да је за озбиљно бављење фотографијом неопходна и квалитетна опрема, али и да није, како каже, пресудна.
- Квалитетна опрема јесте од великог значаја, али није и потпуно неопходна. Напреднија опрема олакшава рад, међутим, неупоредиво је битнија способност онога ко њом рукује. На примјер, ја са гитаром у рукама не бих могао ништа урадити, док је са фотоапаратом потпуно друкчија прича - тврди овај млади умјетник и признаје да су му узор и инспирација бројни фотографи широм свијета чији рад, каже, свакодневно прати путем медија и друштвених мрежа.

Семберске новине/В. Зеленовић