Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
- Људи се труде да у много чему успију. То је у људској нарави. Ипак, не би се смјело никада, ни у не знам каквим околностима живота и професије, заборавити како је најважније постати добар човјек. Сломљена нога може за неко вријеме или трајно онемогућити спортисти да тренира и наступа, било каква болест може сваког успјешног човјека онемогућити да и даље ради у својој струци. Ипак, живот тече даље и живот има смисла ако сваки такав носи у себи остварење: да је постао човјеком у пуном смислу ријечи, да је човјек поштене ријечи, да је особа спремна даривати друге. Тада је у животу још све отворено да се оствари основно и једино потпуно вриједно звање бити човјек. Мој највећи успјех је син Михаило, моја породица, пријатељи и уопште људи који ме подржавају и које ја подржавам. Професионално, својим успјехом сматрам задовољство професијом којом се бавим.

​
 
Која је то професија којом сте у младости жељели да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
- Занимање којем сам се као мала дивила и које је привлачило моју пажњу је водитељ ТВ дневника. То је било вријеме једног или два програма, када су се новинари сматрали интелектуалном елитом, а свака изговорена или написана ријеч имала велики значај. Перфектна дикција, префињени манири, сведена гестикулација чинили су водитеље мојим узорима. Касније, у мени се будио посебан интерес за људе и њихово понашање, а са тим и потреба да их разумијем. Психологија ми се учинила занимљивом професијом, чијим бих проучавањем научила многе ствари о себи, о другима и људском понашању уопште. На крају сам изабрала позив просвјетног радника, за које су, између осталог, потребне вјештине и квалитети који красе једног психолога, али и водитеља. Бити просвјетни радник је, по мом мишљењу, једно од најизазовнијих, најљепших, али и најодговорнијих занимања. Пред нама су млади људи које треба обликовати и усмјерити на прави пут. Због тога, просвјетни радник треба да буде модел понашања својим ученицима, да развијамо и код себе и код других рационалну, али више емоционалну и духовну интелигенцију. Свјетлост, истина, љепота и доброта суштинске су вриједности светосавске и свеукупне просвјете.
 
Која књига, филм или представа су на вас оставили најјачи утисак посљедњих година?
- За мене је непревазиђена класична руска књижевност. Посебан утисак на мене је оставио роман ,,Идиот’’, гдје је Достојевски главног јунака приказао као идеалног човјека, апсолутно дивно биће, човјека чија доброта и човјечност нису са овог свијета, гдје такав човјек постаје друштвени идиот, жртва контекста у којем живи и људи са којима долази у додир. Радо читам српску књижевност двадесетог вијека, а посебан утисак, поред романа ,,На Дрини ћуприја’’ и, уопште, свих дјела нашег нобеловца, на мане је оставио роман Добрице Ћосића ,,Вријеме смрти’’. У посљедње вријеме, поред стручне литературе, радо читам дјела савремене свјетске књижевности. Од филмова, најјачи утисак на мене је оставио филм ,,Сибирски берберин’’, Никите Михалкова, а од позоришних представа ,,Дама са камелијама’’.
 
Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
- Највећи дио свог слободног времена проводим у друштву породице и пријатеља, што ми причињава посебно задовољство.  Дио тог времена користим за читање, али и за неки облик спортске рекреације, као што су групни аеробни тренинзи или одлазак у теретану.
 
Шта би по вашем мишљењу требало унаприједити у Бијељини?
- Увијек има простора да се нешто унаприједи, да се данас учини бољим него јуче, да заједно стварамо квалитетнији живот свих нас. Неопходно је унаприједити квалитет живота у сваком сегменту, инфраструктурни пројекти, помоћ пољопривредницима, уређење града и села, унаприједити рециклажу отпада због заштите животне средине, али и због смањења трошкова депоновања отпада, да се нађе рјешење за загађење ваздуха, гасификацијом или на неки други начин. Посебно бих се осврнула на унапређење у области образовања, јер је важно да сви заједно дјецу научимо да је знање највећи капитал. Наша обавеза мора постати константна подршка дјеце и младих, јер колико ми њима данас пружимо, толико ће они нама вратити сутра. Дјеца и млади морају имати боље услове у којима би кроз формално и неформално образовање, спортске активности и социјализацију у здравом окружењу формирати у здраве личности, а које ће сигурно једног дана своје амбиције усмјерити на развој града у којем живе.
 
Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
- У друштву, као и уједној држави, регији или граду, све почиње од појединца, вољног да ради на себи и да свој максимум. Тако да у будућности видим грађане Семберије који су одговорни према себи, људима око себе и свему што нас окружује, мјесто гдје се колективни интерес ставља испред личног и као такви учиниће Семберију бољим мјестом за живот. Бијељину у будућности видим као град младости и просперитета, гдје ће млади видјети прилику за опстанак и развијање својих потенцијала, град са више зелених површина, чистог незагађеног ваздуха, боље опремљених школа, игралишта и паркова.

Семберске новине - Семберија инфо