Ако сте гледали филмове Тхе Матриx, Бладе Руннер, И-Робот, те нешто мање познате Схорт Цирцуит или Хер, онда знате да је тема синергије, тј. неке врсте комбиновања машина и људи вјечита инспирација жанра научне фантастике.
Данас већ имамо широко распрострањену Аи – вјештачку интелигенцију, машинско учење (МЛ, мацхине леарнинг), а рачунари су у стању да многе задатке обављају самостално.

Ипак, ово је само врх леденог бријега – у блиској будућости границе између људи и машина (те стварног и виртуелног свијета) ће врло вјероватно нестати у потпуности.

Прави људи у виртуелној заједници

Неуралинк је релативно нова компанија, основана 2016. године, са првим производима у 2017.

Неуралинк је пионир у сфери ‘неуротехнологија’ која има за циљ стварање начина и уређаја за контролу рачунара и уређаја новим методама (осим данас распрострањених тастатура, мишева, гласа или екрана осјетљивих на додир). Такође, ове технологије се развијају и ‘у другом смјеру’ – како да рачунари и уређаји представе своје податке људима на нове начине, сем разних врста екрана или звучника.

Неуралинк је од почетка имала сарадњу са водећим неуролозима и научницима са многих универзитета. Оснивач компаније, милијардер Елон Муск, који је познатији по својим компанијама Тесла и Спаце X, уложио је првих 100 милиона долара у компанију, док су други улагачи уложили још 58 милиона долара.

Главни циљ Неуралинка је стварање интерфејса ‘човјек – машина’ како би помогли у лијечењу обољења која погађају нервни систем човјека. Многобројни критичари ове компаније (а и самог Маска) тврде да се заправо жели постићи ‘трансхуманизам’, термин који означава прелазак људске врсте у нову еру постојања – спајањем са машинама, ‘вјечног’ живота тако што би се искоријениле болести и зауставило старење, те чак до ‘копирања’ људске свијести у рачунаре и нову врсту интернета.

Маск не крије да нешто слично јесте циљ: ‘Направићемо уређај који ће се у људско тијело постављати кроз вену, а биће велик тек неколико милиметара. Уз помоћ њега, људи ће моћи да директно и тренутно комуницирају са рачунарима’.

Овај концепт је заправо преузет из научно – фантастичног  романа ‘Тхе Цултуре’, гдје се назива ‘неурал лаце’. Макс Ходак, који је предсједник компаније, раније је радио на Универзитету Дуке, и развијао је тзв. БЦИ уређаје. БЦИ је скраћеница од Браин -цомпутер интерфаце (интерфејс између рачунара и мозга), а такви уређаји постоје већ двије деценије. Један од најпознатијих корисника овакве технологије је био научник и астрофизичар Стивен Хокинг.

Будућност, већ данас

Развој БЦИ уређаја није нов – почео је још 1970-их на Универзитету Калифорнија, али тек појавом јефтиних и минијатурних чипова и компоненти, крајем 90-их, долази до њиховог правог развоја. Дуги низ година за овакве технологије је била заинтересована и америчка агенција ДАРПА, која се бави научним истраживањима за Америчко министарство одбране.

Тако је након 2000. године додијељено 6.3 милиона долара за истраживање комуникације без говора – двије особе би биле повезане путем интернета и рачунара, а њихови мождани сигнали би уз помоћ софтвера били превођени у текст. Научник Кевин Ворвицк је то и успио 2002. године, када је комуницирао са својом супругом путем интернета, уз коришћење нове генерације БЦИ уређаја.

Пар година касније, истраживачи на Универзитету ЦалТецх створили су ‘неуроцхип’, интегрисани чип који је могао да директно комуницира са нервним ћелијама. Овај чип је користио ЕОСФЕТ технологију (транзисторско коло осјетљиво на електролите), а чип је могао да очитава електричне активности у неуронима и људском мозгу.

Овакве технологије су заправо далеко приступачније него што се мисли. Тако је познати произвођач играчака Маттел 2009. године представио играчку Миндфлеx, која је могла да чита мождане таласе (ЕЕГ) и путем њих помијера лоптицу у игри. Игру су могла да играју два играча у исто вријеме, а прва је користила ‘МиндСет’ чип.

Никола Поповић, ИТ стручњак, каже да ми већ свакодневно користимо сличне уређаје и технологије:
“Сјетите се вашег првог смартфона – куцање додиром на екрану је дјеловало као права магија. Прије само петнаестак година, док смо имали обичне мобителе, идеја о уређају који је заправо цио екран, који има стотине гигабајта меморије, који може у ходу да обрађује видео, те прави фотографије као и професионални апарат – дјеловала је као из неког филма, а данас смартфоне имају готово сви. Са друге стране, нови паметни сатови имају сензоре који путем коже мјере пулс, те прате функције нашег организма. Такође, никога не чуди да Гоогле претраживач нас у потпуности ‘познаје’, будући да је годинама учио о нашим навикама и интересовањима. Заправо, ми већ дуже вријеме живимо дјелимично и у виртуелном свијету “, објашњава Поповић.

Границе технологије

Неуралинк већ има неколико производа за тржиште. Тако су прије пар недеља представили чип који може људима са парализом омогућити да користе рачунаре и друге уређаје, контролишући их – својим мислима.

И научници који раде на сличним уређајима кажу да ће ускоро свијет и човјечанство ући у еру WБЕ технологија – wхоле браин емулатион (симулација комплетног мозга). Наиме, уз све моћније и брже процесоре, већ неко вријеме постоје и процесори и сервери са специјалним чиповима намијењеним вјештачкој интелигенцији. Тако лидер на овом пољу, компанија Нвидиа, већ неко време има БлуеФиелд чипове који омогућавају да рачунар сам анализира видео снимке, саобраћај или процесе у индустрији – све оно за шта су потребни читави тимови људи.

Ту су и Ампере процесори који се користе у серверима, а који убрзавају развој вјештачке интелигенције и машинског учења неколико хиљада пута. Ова технологија је доступна и ‘обичним’ корисницима – А100 ДГX изгледа као (мало већи) рачунар и нуди појединцима, истраживачима и универзитетима релативно приступачан начин за брзи развој софтвера или хардвера (РДД, рапид девелопмент анд деплоyмент).

ДГX рачунари податке обрађују брзином од чак 500 тера-флопса (ТФлопс), што је до прије само десетак година било резервисано за супер – рачунаре, који су били велики као читава просторија, и коштали милионе долара.

Чувени истраживач и научник Раy Курзwеил, који се сматра пиониром у области вјештачке интелигенције, сматра да ће најкасније до 2045. године бити могуће ‘ископирати’ комплетну људску личност у рачунар, те постићи ‘дигиталну вјечност’.

Курзwеил је иначе тачно предвидио многе технологије, попут персоналних рачунара и смартфона, а најпознатије предвиђање је оно о интернету: 1990. године Курзwеил је превидио да ће за мање од тридесет година интернет чинити основу људске комуникације – у то вријеме било је само два милиона корисника интернета, а већина стручњака је сматрала да се никада неће развити јер је скуп и – непотребан ширем кругу људи.

Semberija info