БАЊАЛУКА - Упркос константним настојањима појединих челника СДА бошњачка нација настала након ратова деведесетих година тешко да у средњовјековној историји може пронаћи упориште за доказивање свог идентитета, сем уколико, послије покушаја крађе Твртка Котроманића, не прогласи и све српске повеље и манастире за дио своје баштине.

Истичу ово саговорници “Гласа Српске” осврћући се на све чешће покушаје из Сарајева да се прекроји историја БиХ, од оспоравања мјеста Твртковог крунисања па до тога да је у БиХ живио само један народ - “Добри бошњани”.

Према ријечима историчара Бошка Бранковића не ради се о првим оваквим покушајима ревизије историје, а вјероватно ни посљедњим.

- Ово што се сада покушава у ствари представља наставак једне политике започете још у вријеме Аустроугарске, када је Беч хтио да избрише српску националност у БиХ. И сада је на сцени сличан сценарио, а што се може видјети из покушаја да у јавности заживи теза како је на просторима БиХ некада живио само један народ, Бошњани. То је историјски неутемељено и нетачно. Они који се хватају за ту сламку треба да знају да појам “Бошњани” представља географски појам - каже Бранковић.

С друге стране, како је нагласио, српски идентитет на овим просторима је неспоран, а о чему свједоче и многобројни историјски записи и документа. Подсјетио је на ријечи византијског историчара Јована Кинама, који је записао “како Дрина дијели Босну од остале Србије”.

- Нема упитника ко је у том периоду живио с ове стране Дрине. Упитајмо се само зашто су својевремено у Босни оформљене три епархије под пећким патријархом, од којих је најзначајнија била Дабробосанска са сједиштем у манастиру Рмањ. Широм БиХ се и данас може наћи велики број православних манастира из предтурског периода. И није само Кинам о томе писао. То се може наћи и у биљешкама католичког свештеника Бенедикта Курипечића, а који је пролазећи кроз Босну у 16. вијеку записао како су “Срби народ који живи на овим просторима”. Тако да стварно не видим на основу чега неки опет покушавају оспорити постојање и идентитет српског народа на овим просторима - поручио је Бранковић.

Према мишљењу историчара Александра Раковића, Бакир Изетбеговић и разни сарајевски историчари на овај начин само покушавају направити ексклузивитет Бошњака, када је ријеч о БиХ, а што је, како је рекао, злонамјерно и неће проћи.

- Ако би инсистирали на чињеницама до краја, БиХ је српска земља. Не треба заборавити споменути одређене историјске списе у којима се наводи како је БиХ дедовина Светог Саве. Ако се већ позивају да је Твртко наводно био босански краљ, упитао бих их како то да су се тадашњи босански владари називали српским. Ту одредницу су користили и сами Котроманићи - навео је Раковић, поручујући за крај да када је ријеч о идентитетима, Ерик Хобсбаум, познати британски историчар, сматрао је Србе једном од европских протонација створених прије 19. вијека.

Крунисање

Расправа о томе чији је краљ Твртко отворена је недавно, након што је градоначелник Сарајева Бењамина Карић најавила подизање споменика овом владару у том граду, истичући да је он крунисан у Милима код Високог, иако сви доступни историјски списи говоре да је чувени владар из династије Котроманића крунисан у манастиру Милешева, над гробом Светог Саве.

(Глас Српске)