ИЗЛОЖБА „КУЛТУРЕ КОЈЕ НЕСТАЈУ” У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ
У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба фотографија „Културе које нестају” словеначких аутора Арнеа Ходалича и Катје Бидовец, рађених за „Националну географију”. Изложба је дио пратећег програма Фестивала етнолошког филма.
Фотографи и фоторепортери Арне Ходалич и Катја Бидовец почели су прије неколико година да фотографишу људе у забаченим крајевима свијета, из чега је произашла изложба фотографија припадника култура које су из различитих разлога угрожене. Према ријечима антрополога, некима од њих пријети и скори нестанак.
„До сада су аутори обишли четири угрожена подручја – обалу ријеке Омо код језера Туркана у Етиопији, гдје многи народи, укључујући и њихову културу, постепено нестају због изградње брана на ријеци и последичном недостатку воде у доњем току. Воде је све мање због страних мултинационалних компанија које су преузеле земљу домородаца за засаде различитих монокултура са државном концесијом.
Обишли су фоторепоретери и Аруначал Прадеш и Нагаленд, последње углове дивљине у Сјеверноисточној Индији, где је све другачије. Старосједеоци нису изложени никаквим посебним притисцима извана, али њихова је култура и даље на ивици изумирања”, наведено је у саопштењу.
Аутори изложбе су посјетили и Намибију где још увијек има много припадника Химба, али њихов традиционални живот мора да се тражи изван разрађених туристичких рута. На крајњем сјеверу Намибије, на граници са Анголом, још увијек постоје огромна подручја, далеко од цивилизације, гдје традиција и даље постоји.
Фотографи су били и у ослобођеној територији Западне Сахаре, малом дијелу пустиње који није под мароканском контролом на основу такозваног споразума између велесила када је 1975. преузета Западна Сахара као последња афричка колонија. Мароко је ову територију затворио зидом дужине 2.700 километара и минирао га са готово 10 милиона противпјешадијских мина. Ова подјела територија имала је разорни утицај на локално становништво, јер је спријечила бедуине да живе на том подручју у слободном пролазу и пореметила традиционалне миграционе руте.
Semberija info
Фотографи и фоторепортери Арне Ходалич и Катја Бидовец почели су прије неколико година да фотографишу људе у забаченим крајевима свијета, из чега је произашла изложба фотографија припадника култура које су из различитих разлога угрожене. Према ријечима антрополога, некима од њих пријети и скори нестанак.
„До сада су аутори обишли четири угрожена подручја – обалу ријеке Омо код језера Туркана у Етиопији, гдје многи народи, укључујући и њихову културу, постепено нестају због изградње брана на ријеци и последичном недостатку воде у доњем току. Воде је све мање због страних мултинационалних компанија које су преузеле земљу домородаца за засаде различитих монокултура са државном концесијом.
Обишли су фоторепоретери и Аруначал Прадеш и Нагаленд, последње углове дивљине у Сјеверноисточној Индији, где је све другачије. Старосједеоци нису изложени никаквим посебним притисцима извана, али њихова је култура и даље на ивици изумирања”, наведено је у саопштењу.
Аутори изложбе су посјетили и Намибију где још увијек има много припадника Химба, али њихов традиционални живот мора да се тражи изван разрађених туристичких рута. На крајњем сјеверу Намибије, на граници са Анголом, још увијек постоје огромна подручја, далеко од цивилизације, гдје традиција и даље постоји.
Фотографи су били и у ослобођеној територији Западне Сахаре, малом дијелу пустиње који није под мароканском контролом на основу такозваног споразума између велесила када је 1975. преузета Западна Сахара као последња афричка колонија. Мароко је ову територију затворио зидом дужине 2.700 километара и минирао га са готово 10 милиона противпјешадијских мина. Ова подјела територија имала је разорни утицај на локално становништво, јер је спријечила бедуине да живе на том подручју у слободном пролазу и пореметила традиционалне миграционе руте.
Semberija info
