Помјерањем казаљки на часовницима за један час унапријед, са 02.00 на 03.00 часа, почиње љетње рачунање времена у Европи.
 
Љетње рачунање времена у Европи трајаће до последњег викенда у октобру, када почиње зимско рачунање времена.
 
Данас чак 110 од 192 државе користи љетње указно време. Оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, гдје ова мјера никад није стекла ширу популарност. Међутим, у већем дијелу развијеног свијета овај договор се сматра згодним начином да се у љетњим мјесецима, кад сунце природно залази касније, дневна светлост дуже "задржи".
 
Одлуком Европског парламента, наиме, од 2021. године помјерања казаљки више неће бити.
 
Прелазак на љетње и зимско рачунање времена први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе ради уштеде енергије, јер се период дневног светла са раних јутарњих сати премјешта на вечерње.