Светски дан борбе против рака, 4. фебруар
НОВИ САД - Сваки дан је борба, али борба на данашњи дан је посебно битна. 4. фебруар је Светски дан борбе против рака, пошасти која односи све више живота.
Према проценама светске здравствене организације до 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70 одсто.
Очекује се да ће највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака бити у неразвијеним и у средње развијеним земљама. Разлози за то су у све дужем животном веку становништва, присутним разликама у социоекономском статусу и посебно у непрепознавању ризичног понашања и недовољном коришћењу доступних мера превенција.
У Србији, која припада групи средње развијених земаља, према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", сваке године у просеку се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака живот изгуби више од 20.000 људи.
Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима у већини земаља у развоју и доводе се у везу са начином живота. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код жена на нашим просторима.
Превенција малигних болести има велики јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати или их потпуно елиминисати.
Чак 40 одсто малигних болести се може избећи једноставним превентивним мерама као што су престанак пушења, одржавање оптималне телесне тежине, умерена физичка активност, ограничено конзумирање алкохола, избегавање сувишног излагања сунцу, као и превенција инфекција које се могу довести у везу са настанком малигних болести. Уколико се болест ипак развије, квалитет живота оболелих је бољи уколико је она откривена у раној фази, примењено адекватно лечење, као и рехабилитација уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су крајем 2012. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, чији је циљ смањење оболевања и умирања од наведених локализација малигних тумора. Скрининг рака дојке ради се на две године и подразумева мамографски преглед жене старости од 50 до 69 година. Скрининг рака грлића материце обухвата жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 године, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Подаци Истраживања здравља становништва Србије о коришћењу превентивних здравствених прегледа показују да је само 30,6 одсто жена старости од 50 до 69 година урадило мамографски преглед. Више од половине жена старости од 25 до 69 година је урадила превентивни преглед за рано откривање карцинома грлића материце (Папаниколау тест), а просечно само 7,6 одсто или тек свака десета особа узраста од 50 до 74 године је обавила тестирање на окултно крвављење у столици.
Поводом обележавања Светског дана борбе против рака, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" са мрежом института и завода за јавно здравље планира реализацију промотивно едукативних активности у вези са превенцијом малигних болести становништва Србије, укључујући и промоцију здравих стилова живота.
Извор: Радио-телевизија Војводине (rtv.rs)
Према проценама светске здравствене организације до 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70 одсто.
Очекује се да ће највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака бити у неразвијеним и у средње развијеним земљама. Разлози за то су у све дужем животном веку становништва, присутним разликама у социоекономском статусу и посебно у непрепознавању ризичног понашања и недовољном коришћењу доступних мера превенција.
У Србији, која припада групи средње развијених земаља, према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", сваке године у просеку се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака живот изгуби више од 20.000 људи.
Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима у већини земаља у развоју и доводе се у везу са начином живота. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код жена на нашим просторима.
Превенција малигних болести има велики јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати или их потпуно елиминисати.
Чак 40 одсто малигних болести се може избећи једноставним превентивним мерама као што су престанак пушења, одржавање оптималне телесне тежине, умерена физичка активност, ограничено конзумирање алкохола, избегавање сувишног излагања сунцу, као и превенција инфекција које се могу довести у везу са настанком малигних болести. Уколико се болест ипак развије, квалитет живота оболелих је бољи уколико је она откривена у раној фази, примењено адекватно лечење, као и рехабилитација уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су крајем 2012. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, чији је циљ смањење оболевања и умирања од наведених локализација малигних тумора. Скрининг рака дојке ради се на две године и подразумева мамографски преглед жене старости од 50 до 69 година. Скрининг рака грлића материце обухвата жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 године, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Подаци Истраживања здравља становништва Србије о коришћењу превентивних здравствених прегледа показују да је само 30,6 одсто жена старости од 50 до 69 година урадило мамографски преглед. Више од половине жена старости од 25 до 69 година је урадила превентивни преглед за рано откривање карцинома грлића материце (Папаниколау тест), а просечно само 7,6 одсто или тек свака десета особа узраста од 50 до 74 године је обавила тестирање на окултно крвављење у столици.
Поводом обележавања Светског дана борбе против рака, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" са мрежом института и завода за јавно здравље планира реализацију промотивно едукативних активности у вези са превенцијом малигних болести становништва Србије, укључујући и промоцију здравих стилова живота.
Извор: Радио-телевизија Војводине (rtv.rs)
