Обзиром да је нови коронавирус, односно Цовид-19, заразна болест која се шири у облику епидемије, за очекивати је ситуације каква се догодила у неколико медицинских установа у БиХ протеклих дана.
 
- Велики је притисак да се ради што више тестирања на Цовид-19. Треба бити јако опрезан са тестирањем. Многи се сад понашају као да тестирањем добијамо имунитет против овог вируса! Важно је знати да је за сад једино поуздан метод утврђивања присуства вируса код неке особе узимањем бриса носа и ждријела и лабораторијска анализа тог бриса на ртПЦР, истиче директор ИНЗ-а прим.др. Сенад Хусеинагић.
 
Лажно негативни налази
 
Он истиче да, кад би се могло у 100-процентном облику контролирати кретање и понашање становника, онда никакве мјере не би биле ни потребне.
 
Зато је, каже Хусеинагић, здравствени систем приморан да уводи додатне заштитне мјере које, што прије буду имплементиране, у већем проценту спријече очекиване посљедице.
 
Директор Института за здравље и сигурност хране Зеница истиче опасност "лажно негативних налаза", односно знатно већој опасности ако мишљење струке замијени све већи притисак да се "тестира ко год пожели", иако тестова и брисева има довољно за ово најсофистицираније тестирање из области микробиологије. Зато се одлука ко се и још битније - када и након којих промјена тестира, одлука коју требају доносити само стручњаци.
 
- Након што контактом нека особа добије “инфективну дозу” вируса (довољна количина вируса која може савладати одбрану организма) треба проћи одређено вријеме да се вирус “насели” у ждријелу одакле га можемо узети брисом. Сада стручњаци тврде да је то 4-6 дана од пријема инфективне дозе. Уколико бисмо узели брис особи три дана након контакта, налаз би био негативан, јер се вирус још није стигао населити у ждријелу. Таква тестирана особа би вјероватно након 2-3 дана постала позитивна, тј. имала би вирус у ждријелу и ширила би вирусе. Тестирање би било најпоузданије 5-6 дана након задњег контакта, истиче Хусеинагић.
 
Он подцртава да "тестирање нас не штити од вируса", те да стручњацима епидемиолозима треба препустити да одлучују када и кога тестирати. Тестирања имају смисла ако се раде у правом тренутку, правом "кругу" особа,
 
- Имати пуно лажно негативних налаза би било равно катастрофи за одбрану од вируса. Обим тестирања највише зависи од фазе у борби против вируса у којој се нека држава или подручје налази. Обзиром на ситуацију да ми у БиХ већ имамо унутрашњи пренос вируса, те да има одређени број особа које су се инфицирале, тек сад је оправдано интензивније тестирати пацијенте који улазе у болнице како бисмо знали у болницама организовати њихов пут и заштиту особља те спријечили ширење инфекције унутар болнице (на особље и друге пацијенте). Само тестирање не значи заштиту од вируса, а неоправдано и нестручно тестирање је опасно, истиче др. Хусеинагић.
 
Од грађана овиси дужина трајања мјера
 
На крају, директор ИНЗ-а истиче да, иако је КБЗ и друге установе у БиХ тренутно "на удару" пажње јавности, терет цијелог система одбране од вируса ипак у домовима и поступањима свих нас.
 
У ИНЗ подцртавају да је "социјална удаљеност", односно лична хигијена руку, површина које додирујемо и поштовање забрана и инструкција надлежних у прописаном периоду једини начин да ширење пандемије не поприми забрињавајуће размјере и ситуацију с којом се нису успјели носити нити знатно јачи здравствени системи у Европи.