Филм “Шавови” Мирослава Терзића, који је након награда на Берлинском филмском фестивалу и београдском Фесту приказан пред више од 5.000 људи на Сарајево Филм Фестивалу, нашао се међу 46 филмова из 31 земље који су предложени за номинације за награде Европске филмске академије (Ефа).
 
Борд Ефе и позвани експерти Ðорђио Госети (Италија), Катрин Колштед (Њемачка), Паз Лазаро (Шпанија), Мери Назари (Русија), Едвинас Пукшта (Литванија) и Агате Валентин (Француска), уврстили су српски филм међу остварења великих стваралаца попут Педра Алмодовара, браће Дарден, Кена Лоуча, Денија Бојла, Јоргоса Лантимоса и других.
​
У наредним седмицама 3.600 чланова Ефе гласаће за филмове и деветог новембра на Фестивалу европског филма у Севиљи биће саопштене номинације, док је церемонија додјеле награда заказана за седми децембар у Берлину.

-Бити међу 46 најбољих филмова у Европи већ је дивна ствар. Да сте ме у Берлину питали шта бих волео, рекао бих да бих волео да филм добро прође, да га публика воли и све што нам се десило и у Берлину и на другим фестивалима, једноставно не можете да очекујете”, рекао је Мирослав Терзић..

“Људима се свиђа филм и зато је све тако”, додао је он. Признао је да је на пројекцији филма имао трему када је изашао пред 5.000 људи у Љетном кину "Раиффеисен" у Сарајеву.

“То ми се ретко дешава, али синоћ ми није било свеједно. Ушао саам четири-пет минута прије краја филма, јер ми је било стало да видим како публика дише и када видите толики број људи како врло пажљиво и помно гледа ваш филм, можете бити само срећни”, рекао је Терзић.

Током пола сата након пројекције људи су прилазили члановима ауторске екипе, с једне стране срећни, а с друге потресени оним што су видјели.

“Чини ми се да прича комуницира са публиком на један диван начин. Људи су нам прилазили, захваљивали, жељели су да се сликају са Снежаном Богдановић. Кад год сам имао филм овдје, сарајевска публика га је одлично дочекала”, истакао је Терзић.

Каже да је Сарајево Филм Фестивал први велики фестивал коме је присуствовао.

“Први пут када сам се појавио на фестивалу, имали смо пичинг на коме смо представили 15 минута ''Устаничке улице'', одмах сљедеће године смо приказали филм и добили Срце Сарајева. Ја нисам фан фестивала, али у Сарајево обавезно дођем”, казао је Терзић.

Овога пута његов филм је приказан у програму “Опен Аир” који обухвата и нова остварења Педра Алмодовара и Квентина Тарантина.

“Смијјали смо се када смо видјели да се наш филм приказује у друштву Алмодовара и Тарантина. Прво се питате да ли припадамо ту, а онда кажете, зашто да не”, рекао је Терзић.

Сматра да прича мајке која 18 година трага за својим дјететом за које су јој рекли да је умрло одмах по рођењу, у шта она никада није поверовала, никога не може да остави равнодушног.

“То је прича са којом свако може да се поистовијети, прича о малом човјеку који се бори против великог система, који је притом и невидљив. Пошто ми нисмо ексклузивни власници те приче и пошто се то дешавало и у другим земљама, онда видите да свако себе може да пронађе у овој причи одакле год био, а и свако може схватити потребу и право на родитељство”, сматра Терзић.

О новим пројектима му је, каже, још рано да говори, али додаје да је можда најизгледније да ће тема његовог следећег филма бити вршњачко насиље.

Семберија инфо