- Цијене производа и услуга који се користе за личну потрошњу у БиХ у мају 2022. године у односу на исти перод лани веће су за чак 14,4 одсто, показују то подаци Агенције за статистику БиХ, док с друге стране економски аналитичари и потрошачи сматрају да то није тачно, него да је то далеко већа цифра.

Из Агенције за статистику БиХ наводе, између осталог, да је од маја прошле године убједљиво највише поскупио превоз, и то за више од 30 одсто, а прате га храна и безалкохолни напици, који су поскупјели за више од 22 одсто.

Једино што је појефтинило за годину дана јесте оно што не купујемо свакодневно, а то су одјећа и обућа.

"У мају 2022. године у односу на претходни мјесец у просјеку је забиљежен пад цијена одјеће и обуће за 0,2 одсто. Према истим подацима, просјечни пад цијена одјеће и обуће за годину дана је пет одсто", кажу из Агенције за статистику БиХ.

Статистика је нетачна, категоричан је Славиша Раковић, економски аналитичар, који је мишљења да једино грађани могу судити колико је шта поскупјело и како се носе с тим проблемима.

"Нас грађане када се пита, треба давати индекс потрошачких цијена, а не ту инфлацију која садржи све и свашта. Нас искључиво занимају храна, превоз и електрична енергија. Бар засад, срећа је што струја није поскупјела. Али инфлација није 14 одсто, већ много више", наводи Раковић за "Независне новине" и додаје да је инфлација у БиХ много већа у поређењу с бројним европским земљама.

Да је висина инфлације потцијењена, сматра и економиста Адмир Чавалић, за кога је посебно забрињавајућа чињеница што су само прехрамбени производи за годину дана поскупјели за више од 20 одсто.

"Наши грађани су егзистенцијално угрожени и највећи дио расположивог новца троше на прехрану и енергенте, комуналије и слично", каже Чавалић за "Независне новине".

Стручњаци очекују да ће инфлација на свјетском нивоу ускоро достићи свој максимум, али исто тако, како кажу, биће тешко зауставити да се и даље наставе корекције цијена, а све под изговором управо инфлације.

Чавалић наглашава да би рјешење у овом тренутку требало да буде смањење фискалних оптерећења за привреду, али и за грађане.

"У Парламенту су покушали да ураде обоје, али то није учињено. Али опет, то значи да држава има механизме на другим фискалним уређењима да помогне грађанству и привреди, укидањем тих парафискалних намета", истиче Чавалић.

Помоћ надлежних чекају и потрошачи.

"Ако се овако настави, биће само горе", каже за "Независне новине" Јован Василић, предсједник Удружења потрошача "Звоно" из Бијељине.

Истиче да Влада мора пооштрити мјере у вези с контролом цијена на тржишту, првенствено хране.

"А ми као представници потрошача не можемо много тога урадити, јер то није у нашој моћи. Закон о заштити потрошача не може да предвиди неке казне за трговце. Овај износ инфлације једноставно није реалан, јер оно што купујемо је много веће него у оном просјеку који се узме", категоричан је Василић.
(Независне)