Нулта стопа ПДВ-а пуни лонце у јавним кухињама
Стручњаци упозоравају да свијету због сукоба у Украјини пријети велика несташица хране и глад.
У исто вријеме, храну и даље расипамо алармантном брзином и потреба да се смањи ова негативна појава достиже критичну тачку, јер према појединим истраживањима, чак једна трећина узгојене хране никада се не поједе. Процјењује се да глобални проблем расипања хране свијет кошта око 1.000 милијарди годишње. Статистика о бацању хране за цијели свијет открива и да ће за 10 година количина бачене хране на глобалном нивоу достићи 2,1 милијарду тона, што представља готово 1.500 милијарди долара изгубљеног прихода.
Кочнице
Нажалост, како ствари стоје, и БиХ је дио ове негативне приче. Према подацима Уједињених нација, у нашој земљи се годишње баци невјероватних 400.000 тона хране.
Да би се схватило о коликим количинама се ради и створила бар нека привидна слика о коликом проблему је ријеч, можда је најбоље навести да би се њом могло натоварити око 16.000 камиона шлепера.
Ако бисмо то подијелили са бројем дана, могли бисмо доћи до податка да се у БиХ сваког дана баци више од 40 камиона тако неопходне хране, која многима у данашње вријеме није доступна. Како су појаснили из УН, једну трећину ове робе, око 140.000 тона, баце продавнице и тржни центри, а остатак представља “отпад” који свакодневно праве домаћинства.
Према процјенама стручњака, од поменутих 140.000 тона хране, чија је тржишна вриједност отприлике од 130 до 140 милиона марака, могло би се направити невјероватних 280.000.000 оброка годишње, односно 770.000 дневно. Према овој рачуници, у БиХ не би требало да буде гладних и жељних бар једног оброка дневно.
Овакве и сличне муке доживљавају и у хуманитарној организацији “Мозаик пријатељства” из Бањалуке, која већ годинама у својој кухињи “Оброк љубави” дневно припреми око 700 оброка за оне најугроженије становнике, а викендом, када се врше доставе, и више од 1.100.
Шта закон каже
Према ријечима портпарола Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратка Ковачевића, у БиХ су од плаћања ПДВ-а ослобођене само новчане донације.
- То није случај и са храном, јер неко ко је донирао ту робу извршио је право на одбитак улазног ПДВ-а, односно смањио је своју властиту пореску обавезу на свом улазном рачуну - појаснио је Ковачевић, додајући да би овим питањем требало да се позабаве законодавци.
Када је у питању храна коју је УИО БиХ одузео, наводи да не постоји правни основ да она буде донирана јавним кухињама.
- Било која врста робе, па тако и прехрамбени артикли који се одузму, имају статус привремено одузете робе и то значи да УИО таквом робом не може располагати - појаснио је Ковачевић.
Према ријечима предсједника ове организације Мирослава Субашића, од самог почетка рада ове хуманитарне организације она углавном опстаје због солидарности обичних људи.
- Имамо помоћ и града, а у неким тренуцима и од државе, али претежно живимо, да тако кажем, од народа. Проблем је што држава још није усвојила закон који би, рецимо, забранио бацање хране, као што су већ урадиле поједине земље у свијету. У Француској, примјера ради, нико не смије бацити храну и све мора бити додијељено јавним кухињама. Код нас, нажалост, тога нема - казао је Субашић, додајући да је сулудо да се толика храна баца у овако сиромашној земљи.
Сматра и да би јавним кухињама и хуманитарним организацијама од велике користи било и када би се укинуо ПДВ, односно увела нулта стопа на донирану храну.
- Сигуран сам да би у том случају привредници много више помагали, не само нашој него и многим другим јавним кухињама - поручио је он.
Иницијатива
Управо једну овакву иницијативу под именом “Смањимо уништавање хране - донирајмо је” недавно је покренула Фондација “Мозаик”, заједно са партнерским организацијама и уз финансијску подршку УСАИД-а. У оквиру овог пројекта основан је и Филантропски форум, који окупља све заинтересоване компаније и фондације из БиХ.
Како су истакли из ове фондације, многа предузећа у БиХ већ донирају храну јавним кухињама и удружењима која се брину о особама са лошијим имовинским стањем, а чинили би то и више уколико би држава кроз порески систем и измјене постојећег Закона о ПДВ-у стимулисали овај вид доброчинства.
Проблем је, наравно, у пореском систему БиХ, гдје на донације хране треба да се плати ПДВ од 17 одсто, те стога поједина предузећа која већ послују у отежаним условима одлучују да бацају храну која је пред истоком рока трајања.
Овој акцији придружио се и доктор економских наука Фарук Хаџић, који је урадио и једну анализу која је показала да је само у 2020. години од 82,7 милиона марака вриједности дониране хране чак 12,01 милион отишао на ПДВ.
Ова Хаџићева анализа показала је и да су предузећа у поменутом периоду бацила хране у вриједности од чак 126,6 милиона марака, јер им се више исплати уништити храну, него је донирати, због пореза који је потребно платити држави. Укидање наплате ПДВ-а на донирану храну треба да буде једна од хитних мјера доносиоца одлука, чиме ће се додатно помоћи нашим суграђанима којима је помоћ неопходна.
- Тако су високи порески трошкови један од главних разлога због којих се умјесто донирања компаније одлучују за уништавање хране како не би угрозили своје пословање и радна мјеста. На тај начин на губитку су и друштво и држава - истакао је Хаџић у својој анализи.
Како је појаснио, ослобађање донација хране пред истек рока трајања од плаћања ПДВ-а отвара могућност да се значајан дио хране која се сада уништава усмјери ка онима којима је најпотребнија. Овом мјером компаније не би имале трошкове уништавања хране, што на крају повећава и основицу за плаћање пореза на добит, чиме би сви били на добитку: држава, компаније, јавне кухиње и крајњи корисници.
- Из већине предузећа сам добио позитиван повратни одговор. Они су сагласни да би то било мотивирајуће за њих и да апсолутно подржавају, уз одређену резерву да би можда имали проблеме са инспекцијским органима у вези са правдањем наведених донација - навео је Хаџић.
У свој анализи он је предложио три могућа сценарија. Први је нивелација цијена хране пред истек рока трајања, други увођење нулте стопе ПДВ-а за све донације хране и трећи увођење нулте стопе ПДВ-а само за донације хране пред истек рока трајања.
- Током консултација са представницима Управе за индиректно опорезивање, који су показали спремност да подрже ову иницијативу, као најизводљивији сценарио препознато је увођење нулте стопе за донације хране пред истек рока, а који би могао бити дио нацрта новог закона о ПДВ-у. У овом случају највећу корист би имале јавне кухиње и удружења, који би могли добити донирану храну у процијењеној вриједности од 126,6 милиона марака, док држава у овом случају не би наплатила било какав додатни износ ПДВ-а. Предузећа би на овај начин уштедјела трошкове уништавања хране у износу од минимално 6,33 милиона марака, што је око пет одсто вриједности ове робе - објаснио је Хаџић у својој анализи.
Увезивање
Према његовом мишљењу, и држава би у овом случају имала индиректну корист на свим нивоима власти, тачније у свим буџетима, јер би се до сада предвиђени износ за донације хране у новцу могао усмјерити на додатно осигурање више оброка или набавку опреме неопходне за рад јавних кухиња, посебно имајући у виду да је реално очекивати да ће порасти број корисника јавних кухиња због негативних ефеката инфлације и могућег успоравања и пада економије, који ће погодити особе са ниским примањима.
Поред тога, како каже, компаније ће добити прилику да покажу своју хуману страну. У принципу, свако добија, а најважније је да нико у БиХ не би требало да буде гладан, што је трагично у времену када толике количине хране свакодневно бацамо.
Проблем би могао бити и недостатак сабирних мјеста, те повјерење да ће донирана храна доћи на право мјесто. То се, према мишљењу Хаџића, може ријешити увођењем концепта “банке хране”, што није новина, јер слична рјешења већ постоје у сусједним земљама.
Банка хране представља једног од учесника у процесу и систему донирања хране, повезујући особе које донирају храну са онима којима је храна потребна.
- Због све веће доступности интернета и информационих технологија, а с циљем минимизирања трошкова физичког складиштења хране у одређеној међуфази, мислим да је добро успостављање “дигиталне банке хране”, гдје би се на онлајн начин увезали актери у процесу донирања хране и правила равнотежа између понуде и потражње за донираном храном. Путем наведене платформе, смањили би се трошкови превоза и дистрибуције, те би се храна директно транспортовала до јавних кухиња и удружења, а преко њих до крајњих корисника. Овај процес може бити двосмјеран, гдје, рецимо, један трговачки ланац, путем креираног налога, може понудити путем платформе робу и количину робе коју је спреман да донира, а са друге стране би се јавили посредници и затражили одређену количину наведене робе. Други процес је да трговачки ланац може провјерити шта је потребно другој страни и директно донирати тражену робу у одређеној количини. На овај начин би се сви актери могли ангажовати, уколико постоје веће потребе у одређеном тренутку за појединим производима - поручио је на крају своје анализе Хаџић.
Глас Српске
У исто вријеме, храну и даље расипамо алармантном брзином и потреба да се смањи ова негативна појава достиже критичну тачку, јер према појединим истраживањима, чак једна трећина узгојене хране никада се не поједе. Процјењује се да глобални проблем расипања хране свијет кошта око 1.000 милијарди годишње. Статистика о бацању хране за цијели свијет открива и да ће за 10 година количина бачене хране на глобалном нивоу достићи 2,1 милијарду тона, што представља готово 1.500 милијарди долара изгубљеног прихода.
Ова истраживања су показала и да би се само са четвртином бачене хране у САД и Европи могли нахранити сви гладни на свијету. Колико смо постали разметљиви и бахати говори и податак да се само у Великој Британији дневно баци еквивалент од 20 милиона шнита хљеба, којим би се могло за доручак нахранити 10 милиона људи, док у САД расипање хране кошта ову моћну државу отприлике два одсто њиховог БДП-а.
Кочнице
Нажалост, како ствари стоје, и БиХ је дио ове негативне приче. Према подацима Уједињених нација, у нашој земљи се годишње баци невјероватних 400.000 тона хране.
Да би се схватило о коликим количинама се ради и створила бар нека привидна слика о коликом проблему је ријеч, можда је најбоље навести да би се њом могло натоварити око 16.000 камиона шлепера.
Ако бисмо то подијелили са бројем дана, могли бисмо доћи до податка да се у БиХ сваког дана баци више од 40 камиона тако неопходне хране, која многима у данашње вријеме није доступна. Како су појаснили из УН, једну трећину ове робе, око 140.000 тона, баце продавнице и тржни центри, а остатак представља “отпад” који свакодневно праве домаћинства.
Према процјенама стручњака, од поменутих 140.000 тона хране, чија је тржишна вриједност отприлике од 130 до 140 милиона марака, могло би се направити невјероватних 280.000.000 оброка годишње, односно 770.000 дневно. Према овој рачуници, у БиХ не би требало да буде гладних и жељних бар једног оброка дневно.
У БиХ тренутно има најмање 60 јавних кухиња у којима се на разне начине довијају како да свакодневно прехране око 20.000 људи. Ситуација постаје још тежа јер је храна све скупља и недоступнија због покиданих ланаца снабдијевања, али и законских нелогичности које спречавају власнике предузећа да донирају храну која им је пред истеком рока трајања.
Овакве и сличне муке доживљавају и у хуманитарној организацији “Мозаик пријатељства” из Бањалуке, која већ годинама у својој кухињи “Оброк љубави” дневно припреми око 700 оброка за оне најугроженије становнике, а викендом, када се врше доставе, и више од 1.100.
Шта закон каже
Према ријечима портпарола Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратка Ковачевића, у БиХ су од плаћања ПДВ-а ослобођене само новчане донације.
- То није случај и са храном, јер неко ко је донирао ту робу извршио је право на одбитак улазног ПДВ-а, односно смањио је своју властиту пореску обавезу на свом улазном рачуну - појаснио је Ковачевић, додајући да би овим питањем требало да се позабаве законодавци.
Када је у питању храна коју је УИО БиХ одузео, наводи да не постоји правни основ да она буде донирана јавним кухињама.
- Било која врста робе, па тако и прехрамбени артикли који се одузму, имају статус привремено одузете робе и то значи да УИО таквом робом не може располагати - појаснио је Ковачевић.
Према ријечима предсједника ове организације Мирослава Субашића, од самог почетка рада ове хуманитарне организације она углавном опстаје због солидарности обичних људи.
- Имамо помоћ и града, а у неким тренуцима и од државе, али претежно живимо, да тако кажем, од народа. Проблем је што држава још није усвојила закон који би, рецимо, забранио бацање хране, као што су већ урадиле поједине земље у свијету. У Француској, примјера ради, нико не смије бацити храну и све мора бити додијељено јавним кухињама. Код нас, нажалост, тога нема - казао је Субашић, додајући да је сулудо да се толика храна баца у овако сиромашној земљи.
Сматра и да би јавним кухињама и хуманитарним организацијама од велике користи било и када би се укинуо ПДВ, односно увела нулта стопа на донирану храну.
- Сигуран сам да би у том случају привредници много више помагали, не само нашој него и многим другим јавним кухињама - поручио је он.
Иницијатива
Управо једну овакву иницијативу под именом “Смањимо уништавање хране - донирајмо је” недавно је покренула Фондација “Мозаик”, заједно са партнерским организацијама и уз финансијску подршку УСАИД-а. У оквиру овог пројекта основан је и Филантропски форум, који окупља све заинтересоване компаније и фондације из БиХ.
Како су истакли из ове фондације, многа предузећа у БиХ већ донирају храну јавним кухињама и удружењима која се брину о особама са лошијим имовинским стањем, а чинили би то и више уколико би држава кроз порески систем и измјене постојећег Закона о ПДВ-у стимулисали овај вид доброчинства.
Проблем је, наравно, у пореском систему БиХ, гдје на донације хране треба да се плати ПДВ од 17 одсто, те стога поједина предузећа која већ послују у отежаним условима одлучују да бацају храну која је пред истоком рока трајања.
Овој акцији придружио се и доктор економских наука Фарук Хаџић, који је урадио и једну анализу која је показала да је само у 2020. години од 82,7 милиона марака вриједности дониране хране чак 12,01 милион отишао на ПДВ.
Ова Хаџићева анализа показала је и да су предузећа у поменутом периоду бацила хране у вриједности од чак 126,6 милиона марака, јер им се више исплати уништити храну, него је донирати, због пореза који је потребно платити држави. Укидање наплате ПДВ-а на донирану храну треба да буде једна од хитних мјера доносиоца одлука, чиме ће се додатно помоћи нашим суграђанима којима је помоћ неопходна.
- Тако су високи порески трошкови један од главних разлога због којих се умјесто донирања компаније одлучују за уништавање хране како не би угрозили своје пословање и радна мјеста. На тај начин на губитку су и друштво и држава - истакао је Хаџић у својој анализи.
Како је појаснио, ослобађање донација хране пред истек рока трајања од плаћања ПДВ-а отвара могућност да се значајан дио хране која се сада уништава усмјери ка онима којима је најпотребнија. Овом мјером компаније не би имале трошкове уништавања хране, што на крају повећава и основицу за плаћање пореза на добит, чиме би сви били на добитку: држава, компаније, јавне кухиње и крајњи корисници.
- у БиХ се годишње баци 400.000 тона хране
- једну трећину баце продавнице и тржни центри
- бачена храна вриједна 126,6 милиона марака
- могло би се направити 770.000 оброка дневно
- Из већине предузећа сам добио позитиван повратни одговор. Они су сагласни да би то било мотивирајуће за њих и да апсолутно подржавају, уз одређену резерву да би можда имали проблеме са инспекцијским органима у вези са правдањем наведених донација - навео је Хаџић.
У свој анализи он је предложио три могућа сценарија. Први је нивелација цијена хране пред истек рока трајања, други увођење нулте стопе ПДВ-а за све донације хране и трећи увођење нулте стопе ПДВ-а само за донације хране пред истек рока трајања.
- Током консултација са представницима Управе за индиректно опорезивање, који су показали спремност да подрже ову иницијативу, као најизводљивији сценарио препознато је увођење нулте стопе за донације хране пред истек рока, а који би могао бити дио нацрта новог закона о ПДВ-у. У овом случају највећу корист би имале јавне кухиње и удружења, који би могли добити донирану храну у процијењеној вриједности од 126,6 милиона марака, док држава у овом случају не би наплатила било какав додатни износ ПДВ-а. Предузећа би на овај начин уштедјела трошкове уништавања хране у износу од минимално 6,33 милиона марака, што је око пет одсто вриједности ове робе - објаснио је Хаџић у својој анализи.
Увезивање
Према његовом мишљењу, и држава би у овом случају имала индиректну корист на свим нивоима власти, тачније у свим буџетима, јер би се до сада предвиђени износ за донације хране у новцу могао усмјерити на додатно осигурање више оброка или набавку опреме неопходне за рад јавних кухиња, посебно имајући у виду да је реално очекивати да ће порасти број корисника јавних кухиња због негативних ефеката инфлације и могућег успоравања и пада економије, који ће погодити особе са ниским примањима.
Поред тога, како каже, компаније ће добити прилику да покажу своју хуману страну. У принципу, свако добија, а најважније је да нико у БиХ не би требало да буде гладан, што је трагично у времену када толике количине хране свакодневно бацамо.
Проблем би могао бити и недостатак сабирних мјеста, те повјерење да ће донирана храна доћи на право мјесто. То се, према мишљењу Хаџића, може ријешити увођењем концепта “банке хране”, што није новина, јер слична рјешења већ постоје у сусједним земљама.
Банка хране представља једног од учесника у процесу и систему донирања хране, повезујући особе које донирају храну са онима којима је храна потребна.
- Због све веће доступности интернета и информационих технологија, а с циљем минимизирања трошкова физичког складиштења хране у одређеној међуфази, мислим да је добро успостављање “дигиталне банке хране”, гдје би се на онлајн начин увезали актери у процесу донирања хране и правила равнотежа између понуде и потражње за донираном храном. Путем наведене платформе, смањили би се трошкови превоза и дистрибуције, те би се храна директно транспортовала до јавних кухиња и удружења, а преко њих до крајњих корисника. Овај процес може бити двосмјеран, гдје, рецимо, један трговачки ланац, путем креираног налога, може понудити путем платформе робу и количину робе коју је спреман да донира, а са друге стране би се јавили посредници и затражили одређену количину наведене робе. Други процес је да трговачки ланац може провјерити шта је потребно другој страни и директно донирати тражену робу у одређеној количини. На овај начин би се сви актери могли ангажовати, уколико постоје веће потребе у одређеном тренутку за појединим производима - поручио је на крају своје анализе Хаџић.
Глас Српске
